Малинари незадовољни – цена ниска, род преполовљен

Сваке године у ово време говори се о малинама и о томе ко је у праву, произвођачи или откупљивачи, да ли је цена малина на тржишту ниска или реална и да ли и како држава може да арбитрира. Док су малинари незадовољни ценом од око 120 динара која, кажу, не може ни трошкове да покрије, из Министарства пољопривреде поручују да они не могу да утичу на цену, већ да је у њиховој надлежности да кроз деловање институција за све обезбеде исте услове.

Малинаре брине род и цена откупа а, како наводе, проблем је и са мањком берача јер су се многи определили да и сами засаде малињаке и раде за себе.

"Као и обично, цена је проблем, почетак је бербе а још се ништа не зна. Род ће бити мањи за 35 до 50 одсто а и квалитет је слабији ове године. Цена од 130 динара не може да покрије ни 50 одсто трошкова", каже председник Уније произвођача "Српска малина" Милутин Живковић.

Истиче да произвођачи од државе очекују да седне за сто са хладњачарима.

"Нећемо да држава буде само посредник већ да се стварано утврди колика је реална цена", каже Живковић.

Саветник министра пољопривреде Предраг Лучић указује да су на јучерашњем састанку радне групе, на коме су учествовали представници министарства пољопривреде, трговине, малинари и хладњачари, главне замерке малинара биле да се хладњачари удружују.

"Ми смо као Министарство деловали преко надлежних органа. Ако надлежни утврде да је удруживања било, деловаћемо што значи да ће надлежни органи казнити све оне који се баве нелегалним уређењем тржишта", напомиње Лучић.

Каже да Министарство пољопривреде не може да се бави ценом малине, али можемо, додаје, да кроз деловање институција обезбеди за све исте усове.

Према његовим речима, дошло је до поремећаја тржишта и то не само на нивоу Србије, већ и на европском и светском нивоу.

Коментаришући наводе малинара да откупљивачи увозе малину лошијег квалитета па мешају са домаћом, Лучић наводи да то по закону није забрањено.

"До извозника је да ли ће то дозволити. Контрола квалитета је нешто на шта се посебно обраћа пажња, деловали смо у року од 12 сати од пријаве таквих догађаја. Покушавамо да спречимо све нерегуларности и бићемо доследни у спровођењу тих мера", истиче саветник министра пољопривреде.

Указује да ће прелазне залихе малине бити око 30.000 тона, те да званичници подаци говоре да је штета због лоших временских услова од 20 до 25 одсто.

"Вишња је кренула са ценом од 40 динара а сви подаци говоре да ће имати цену и око 100 динара, јагода је драстично поскупела, шљива је поскупела са 15 на 25 динара. Надамо се да ћемо тако успети да компензујемо штету", истакао је Лучић.

број коментара 22 Пошаљи коментар
(среда, 14. јун 2017, 11:58) - anonymous [нерегистровани]

mali proizvodjac

Kada je poceo otkup u Macvi istaknuta cena je bila 230din po kilogramu..Onda su se pojavili crni dzipovi i pitali ko vam je rekao da toliko placate..neka mi neko objasni ko su ti ljudi...mogu da budu ili hladnhacari ili drzava..Ako je vec neko bio spreman da proizvodjacu plati tu cenu zasto je i ko je preko noci spustio za vise od 100 din...Zasto se to radi ljudima koji zele da rade a da ogromnu zaradu uzimaju oni koji ucenjuju proizvodjace

(среда, 14. јун 2017, 10:51) - Mire [нерегистровани]

Ne pričaj

Nije poenta u gubitku nego u realnoj ceni maline.Prosto receno.Ako malinu placaju 120 dinara a izvoze je za 800 dolazimo do racunice da hladnjacari zaradjuju 370 dinara po kilogramu maline .

(уторак, 13. јун 2017, 23:20) - anonymous [нерегистровани]

Svake godine kuknjava malinara, ko da samo oni imaju probleme u Srbiji

Svake godine ista kuknjava. Pa sta bi hteli da oni odrede cenu a da onda drzava primora zakonskku kupce da im plate tu cenu koja je daleko od trzisne i realne cene . Drugo sta bi hteli da im neko neprijvalnen kome ne placaju ni staz ni zdravstveno radi od jutra do mraka po suncu za dnevnicu od 2000 dinara .

(уторак, 13. јун 2017, 20:39) - anonymous [нерегистровани]

Malina. Spas ili propast

Za mene je malina i bila spas sve do momenta zrenja a sada vidim da sam izgubila sve što sam imala uštedeti jer sam uložila u nešto od čega me boli glava. Mogu samo da vam kažem da sam bez posla. Da imam20ari zemlje i da sam Posadadila malinu da dana 7ari i šta sada
Malina daleko 50km od mesta gde živim, treba još i

(уторак, 13. јун 2017, 20:06) - anonymous [нерегистровани]

Maline

Zašto u osečinskoj opštini postoje dve cene malina one od120 i druge od170dinara.kažu, hladnjača su se nekakvim ugovorom obavezali da pojedinim proizvođači plate 50dinarA više i takav proizvod zovu organska malina a molim vas otkud organska pored moje koja nije a samo nas među deli

(уторак, 13. јун 2017, 19:23) - anonymous [нерегистровани]

ccc

Lucicu, jesi li ti realan??? kompenzovaces cenu maline tako sto je poskupela visnja, jagoda...Aloooo, kako mislis da malinarima to kompenzujes, malinari imaju malinu a ne visnju...o boze me sacuvaj, kakvi su isplivali...

(уторак, 13. јун 2017, 18:46) - Lud, zbunjen, normalan [нерегистровани]

Zasto ?

Za pocetak,
Zasto su u medijima uvek naslovi :
Nezadovoljni proizvodjaci, malinari opet blokiraju put, malinari traze, malinari zahtevaju . . .
Ispada da su proizvodjavi ti koji stalni nesto traze sto im ne pripada. Nijedne novine, portal, televizija ne javi
Otkupljivaci opet rade sta hoce, otkupljivaci grade svake godine nova skladista vrednosti od nekoliko miliona evra, otkupljivaci su i sami sebi kupci jer su otvorili svoja predstavnistva sirom sveta . . . Zasto se malina ne postavi za nacionalni proizvod. Zasto se ne zabrani zakonom mesanje Srpske maline sa nekom losijeg kvaliteta. Urusava se svesno brend srpske maline.
I sasto, i dokle vise ?

(уторак, 13. јун 2017, 17:30) - ss divizija [нерегистровани]

malince

Kada bi to bilo istina malinari bi bili bogatasi, ovde se radi o tome da cenu ne diktira trziste nego povlasceni izvoznici koji jedini imaju pravo da izvezu, pogledaj samo podatak carine" srbija izvezla 100.000 tona malina i zaradila 250 miliona evra" 250 miliona evra x10 god, je 2.5 milijarde evra, za deset godina svi malinari bi trebali da voze besne automobile i da imaju hacijende po dedinju, a ja samo vidim pocepane siromasne ljude bez zuba koji razmisljaju dali ce da da kupe nove cipele kod kineza za 1200din.

(уторак, 13. јун 2017, 15:49) - Igor [нерегистровани]

Ko moze da objasni?!

Stvar je vrlo prosta , ja prosto ne verujem hladnjacarima i izvoznicima , samo oni znaju njihovu cenu po kojoj izvoze , iz licnog iskustva znam da u moskvi 120 grama u marketu kosta 289 rubalja , takodje samo oni znaju za koliko prodaju griz ili sta vec , u koji moze da ide samo malina koju ne mozes da pojedes , a malinari znaju da je to veoma mali procenat , a svi znamo da vlasnici hladnjaca svake godine prave imperije , hvale se novim dzipovima i kilogramskim zlatnim lancima i naravno drzava koja samo je pitanje kada ce u potpunosti da se povuce ili stane na njihovu stranu svesno , nesvesno ili iz straha . Obican normalan narod koji i dalje veruje u nesto dobro treba opet da dozvoli da se preko njih gazi . Hoce li ministri premijeri i predsednici da nam objasne da li je to drzava koja se gradi i da li je to drustvo u kojem zelimo da zivimo , jesu li to ta pravila kojima treba da se povinujemo , i ko je to duzan i odgovoran da se mesa u to , ako ne oni kojima je data vlast i moc u ruke???

(уторак, 13. јун 2017, 15:35) - anonymous [нерегистровани]

Zato se to i zove "gubitak"

Već sam objasnio, ali hajde opet. Kada je bio onaj mraz u aprilu, malinari su redom izjavljivali da će imati velike gubitke. To znači da imaš manji rod, pa uz normalnu cenu ne ostvariš željeni odnosno očekivani prihod. Zato imaš "gubitak" koji onda nadoknadiš ili od osiguranja ili od bankarskog kredita. S druge strane, tako su prčali da su uništene i jagode i trešnje, a onda se pokazalo da je to bila čista laž, jer je tržište bilo preplavljeno i domaćim plodovima toliko da je cena ubrzo pala na prošlogodišnji nivo. Problem je što malinari odbijaju da žive u današnjem svetu gde na teret kupca može da se svali samo investicija kojom se malinjaci štite i razvijaju, a ne posledice neulaganja. Ko je uložio u zaštitu sada ima pun rod i sa ovom cenom ostvaruje i dalje prihod, a verovatno može da postigne i nešto bolju cenu. Ko nije uložio ništa, nego bi da živi od dedine njive i zasada, ima gubitak i mora da ode u banku po kredit, da pokrije troškove i rad, a onda da vidimo da li će i sledeće godine da dozvoli da nema nikakvu zaštitu od mraza.

Država svakako može da pomogne ako želi (poslednjih 16 godina zdušno pomaže uvoznicima), ali to treba da bude kroz stručnu pomoć - dakle, na koji način se zaštititi, kada, kako i koliko saditi i brinuti - kao i daleko povoljnijim uslovima za nabavku potrebne opreme, mašina i raznih sredstava zaštite, možda kroz sufinansiranje. Ali, država je svoje usluge zaveštala samo uvoznicima, posebno onima koji uvoze iz Albanije i Poljske, pa tu nema vajde.