"Заштита ћирилице и језика важни за културолошки опстанак друштва"

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже за РТС да је неопходно низом мера охрабривати ћирилицу у јавном саобраћају, исписима на радњама, у декларацијама – као израз српске баштине.

Нацрт Стратегије развоја културе, о коме се месецима говорило, однедавно је доступан широј јавности, а ускоро би, како се најављује, о том документу требало да буде отворена јавна расправа, у више градова у Србији. Ипак, и пре те расправе, једно од питања које је привукло велику пажњу јесте третман језика и писма. 

У Стратегији се на два места говори о српском језику и ћирилици. Најављује се и формирање посебног тела – Савета за српски језик. Зашто је ћирилици и српском језику потребан "специјалан третман"?  

Mи не мислимо да постоје неке теорије завере нити да ћирилици неко ради о глави, да се шаљиво изразим, историјски дух времена је такав. Енглески језик, чији је израз латиничко писмо, јесте у оптицају савремене комуникације и логично је да латиница постаје писмо првог спонтаног избора у, за нас, превеликом броју случајева и то је последица овог тренутка.

Оно што ми покушавамо да радимо није гурање латинице са стране, није дезавуисање латинице, него само покушај да се направи један разуман отпор једној глобализацији која у својим аспектима има и позитивне и негативне стране. Питање језика и писма је једно од основних питања идентитета и културног језгра једног народа, тога смо сви свесни и то није само питање дефиниције, зато смо ми покушали да га означимо као битно питање, да га артикулишемо. 

Предвиђају се посебне мере – од пореских олакшица за фирме које би имале ћирилички лого, до неких обавезујућих мера, као што је за комерцијалне телевизије обавезно титловање ћирилицом бар 50 одсто филмова. Како планирате да то спроведете? 

Сматрамо да је неопходно низом мера охрабривати у јавном саобраћају, исписима на радњама, у декларацијама и даље ћирилицу као велики израз наше баштине и једну од ствари на коју имамо разлога да будемо поносни јер је то функционално писмо на које треба да будемо поносни. Ако је питање језика и писма битно, онда је јасно и да то мора да има свој рефлекс и у нормама и у стандардима и када је у питању емитовање програма станица које имају националну фреквенцију. 

Али јасно је да министарство сад не може да пропише да се обавезно користи ћирилица и да вам је у томе неопходна и шира подршка. На чију подршку рачунате?  

Пре него се уђе у јавну расправу ми морамо као друштво да заузмемо становиште да ли су питања заштите ћирилице и језика битна питања за културолошки опстанак друштва и народа. Ми мислимо да јесу. И ако се друштво сложи о томе, онда је питање реализације заштите техничко питање. Наравно, никакво министарство ни државни органи не могу да буду једини нормативни органи, нити да спроводе некакву казнену политику. 

Неизбежно питање ових дана, имајући у виду и избор председника владе и реконструкцију владе о којој се говори у медијима: очекујете ли да ћете Ви бити министар културе и у време када ова стратегија буде представљана народним посланицима? 

Не бих да спекулишем о питањима која нису из моје надлежности, у политичком се животу дешавају промене, али посао и мене и мојих колега је да док смо у позицији радимо најбоље колико можемо и да настојимо да се ефекти нашег рада и виде и да српска култура у неком свом сегменту оствари напредак. А кад је реч о вршењу функција, то је све подложно променама, видећемо, не бих прејудицирао даљи развој догађаја. 

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 12. јун 2017, 10:24) - зоран [нерегистровани]

писмо

Писмо се пише срцем, вољом, осећајем, свесношћу, припадањем, одговорношћу, љубављу, упорношћу, поштовањем.

Све друго је,
демагогија, (само)обмана, (само)заваравање, (себе)несвесност, интерес...

(субота, 10. јун 2017, 19:24) - ,," [нерегистровани]

О прописима и законима

А где ће Српско писмо бити законом обавезно?

(субота, 10. јун 2017, 11:37) - anonymous [нерегистровани]

Обавеза

Да би ћирилица опстала ипак се нешто мора и прописати као обавезно. осим овог што се помиње у тексту све декларације и етикете на производима за српско тржиште морају бити исписани ћириличним писмом. Ако "Кока Кола" може бити тако написана у Русији и Бугарској зашто не би могло и код нас. Друго, све јавне новине (штампа) мора бити на ћирилици, осим оних који су намењене мањинским заједницама. Све књиге, се такође морају штампати ћирилицом. Евентуално, не мора се прописати обавеза "мора", али се порезима латинична издања могу знатније оптеретити. Правдање издавача да користе латиницу како би се та издања лакше продавала на бившем југословенском простору су само изговор. Нисам приметио да ико од тих других било шта штампа на ћирилици. Дакле, могу они за тај простор штампати, издавати посебна издања.

(субота, 10. јун 2017, 11:05) - anonymous [нерегистровани]

/

Погледајте само Мађаре како су решили тај проблем. Истина, они немају проблем са писмом али је код њих све, или скоро све, исписано на мађарском. Поштују туђе (или тако изгледа) али свој језик не препуштају случају. Јак осећај националне свести.

(субота, 10. јун 2017, 09:21) - anonymous [нерегистровани]

Уставне одредбе су јасне!

По Уставу Ћирилица има приоритет, али нико то не поштује годинама...Ми имамо проблем са поштовањем и применом прописа где је све јасно и где се не задире у финансије или сл.

Натписи да буду на Ћирилици,...сад еј некакав трнд двојезичних натписа свуда ; и улица и туристичких натписа и сл.----што је ОПАСНО!

Ћирилица мора да буде приоритет, и ако требна ређе да се дода латиница, то треба урадити тако што ће натпис на латиници бити видљиво мањих димензија(мањи фонт) ...
Имате искуство Грчке(туристичка сила), Бугарске, Кине, Јапана, Француске,Јерменије, Русије, Маћедоније,Израела, Арапских земаља,

Доминантни азиви морају да су на ЋИРИЛИЦИ( и странци могу брзо да препознају наше писммо, јер није сложено као грчко,јерменско, израелско, кинеско...) + што је занимљиво и стрранци кад дођу , осете да су у фдругој држави са другом лепом културом..
Смањити дажбине на сва издања на ћирлилици и други начини подрше јер Ћирилични фонт заузима више простора на папиру!