Анонимни извори у штампи - да ли су информације поуздане?

Да ли су извори блиски истрази на које се позивају поједине новине заиста извори из полиције и тужилаштва? Да ли је могуће и да до новинара стигну резултати обдукције само неколико дана после злочина? После једног од мониторинга повереника за информације од јавног значаја показало се, међутим, да често оно на шта се медији позивају не пише у полицијским документима. Може ли та пракса да се промени?

Анонимни извор с детаљима злочина довољним за филмски сценарио - ништа необично за српску штампу. Није необично ни да се цитирају искази оптуженог, лицитира ко је одговоран, да ли има сведока и како ће тећи истрага. По правилу у тим текстовима аутори се позивају на сазнања извора блиских полицијској истрази.

Петар Јеремић из Савета за штампу каже да се новинари позивају на анонимне изворе а да немају никакве доказе за то што такви извори тврде, ако они заиста и постоје.

"Оне (тврдње) у тим текстовима нису ни проверене. То је оно што није у складу са кодеском новинара Србије и добром професионалном праксом. Онда и не треба да се чудимо зашто људи све мање верују медијима", објашњава Јеремић.

Слично је и са подацима који наводно цуре из тужилаштва.

"Ја молим медије да буду врло опрезни приликом извештавања, јер читајући новине по службеној дужности видим неке ствари где се помиње и Тужилаштво за организовани криминал. Новинари се чак позивају на изворе из Тужилаштва за организовани криминал, а ми те предмете уопште не радимо", каже тужилац за организовани криминал Младен Ненадић.

После мониторинга који је у полицији спровео повереник за информације од јавног значаја, ресорни министар упозорио је писмом полицајце да је одавање информација на такав начин кривично дело.

Сада је таквих случајева мање, док решења за измишљене податке нема.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже да је невероватно да органи власти не реагују у ситуацији кад неко пласира измишљену информацију, позивајући се на извор из самих органа власти.

На тај начин, указује Шабић, органи власти стварају и погрешну слику о себи, сами урушавају свој углед.

"Они би морали да реагују и то жустро", сматра Шабић.

У полицији су РТС-у рекли да они ипак не могу да проверавају све неистине које се појављују у новинарским текстовима.

Уколико би демантовали, они би указали на то шта полиција ради, односно шта не проверава и тиме угрозили ток истраге, односно онемогућили откривање починилаца кривичног дела.

Када је реч о правом цурењу информација, то је тешко доказиво, јер новинар није дужан да открије свој извор, осим у случају када је реч о подацима који се не могу прибавити на други начин, а односе се на кривично дело за које је запрећена казна затвора изнад пет година.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.