Патријарх Павле остаје на челу СПЦ?

Други дан Сабора јутрос је настављен расправом о стању на Космету и епархијским извештајима. Већина епископа, како РТС незванично сазнаје, јуче није била спремна да прихвати молбу патријарха Павла за разрешење од свих црквених дужности. Из СПЦ још нема званичних потврда.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве није прихватио молбу српског партријарха Павла за повлачење из службе.

Сабор, како незванично сазнајемо, није ни гласао о молби патријарха већ је одлучено да он и даље остане на челу СПЦ-а.

Због болести патријарха Павла, митрополит црногорско приморски Амфилофије обављаће део послова поглавара СПЦ. Исту вест је током вечери објавила и агенција Бета.

Заседања се наставља сутра, а последњу званичну информацију новинари су око поднева добили од секретара Патријаршије Саве Јовића.

"У преподневном делу није постигнут договор око дневног реда... Очекује се да се најважнија тачка нађе у послеподневном делу заседања", рекао је тада Јовић.

Јесење заседање Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве почело је јутрос, литургијом у Сабoрној цркви и молитвом Призива светог духа у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог, у којој су учествовали сви епархијски архијереји из земље и расејања.

Свети архијерејски Синод СПЦ саопштио је 24. октобра да је његова светост Патријарх српски Павле, који се од 13. новембра прошле године налази на лечењу на Bојномедицинској академији, поднео молбу којом, због здравствених разлога и немоћи, од Сабора тражи да му се на јесењем заседању одобри повлачење из активне службе.

Пошто је за доношење саборских одлука потребно учешће две трећине чланова највишег тела цркве, у Београд су последњих дана стигли архијереји и из најудаљенијих епархија.  

Сабор највише црквено законодавнo тело у СПЦ

Свети Архијерејски Сабор је састављен од свих епископа Српске Цркве, њих 46, под председништвом Патријарха српског (или онога ко замењује патријарха - прим. ред).

Сабор је највише јерархијско тело, које у СПЦ има црквенозаконодавну власт по питањима вере, богослужења, црквене дисциплине (прописује црквеносудски поступак за све црквене судове, издаје прописе о брачном праву, доноси правила за живот манастирског и придворног монаштва) и унутрашњег уређења Цркве.

Сабор води надзор над радом Светог Синода, бира ректоре православних богословија, прописује и наставни план и програме веронауке и стара се о моралном васпитању младих, оснива установе и заводе, канонизује светитеље и прописује службу за њихово прослављање), као и врховна судска власт у кругу своје надлежности.

Као судско тело, Свети Сабор суди у првој и последњој инстанци несугласице између архијереја, канонске кривице архијереја и Патријарха, а у другој и последњој инстанци све предмете о којима је Свети Синод у првој инстанци судио.

Све одлуке Светог Сабора канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.