Значај Зеленог фонда за отварање поглавља 27

Једна од кључних препорука у Извештају Европске комисије у 2015. години била је обезбеђење стабилног система финансирања односно оснивање Зеленог фонда.

"Наш највећи успех је оснивање Зеленог фонда и то што смо добили из Европске комисије преговарачку позицију", наводи Стана Божовић, државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Зелени фонд је основан као буџетска линија у коју ће се сливати све таксе али и донације намењене инвестицијама у животну средину.

"Питање које се намеће је да ли ће заиста сва прикупљена средства бити враћена животној средини кроз неке инвестиције или ће се одливати у неке друге сврхе. Тиме ћемо себе довести у положај да нарушимо и основни принцип, начело на коме се заснива и политика заштите животне средине ЕУ а то је загађивач плаћа", објашњава Тања Петровић, из организације Млади истраживачи Србије.

Душка Димовић из Светског фонда за природу наводи да је јако битно да постоје и да се поштују критеријумими за коришћењу новца из Зеленог фонда.

Неопходно је улагање у разврставање и рециклажу отпада.

"Када се ради о индустријским отпадима неопходно је да се уложи у сакупљачку мрежу пре свега кроз економско мотивисање компанија које имају дозволу за третман отпада, да учествују у таквим пословима, када се отпад генерише да га преузимају редовно и да га испоручују рециклерима ", наводи Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

У наредном периоду, Србија треба нарочито да побољша квалитет ваздуха, обезбеди адекватна средства за Зелени фонд, затвори депоније које нису у складу са прописима.

"Све ове чињенице изнете у нашем извештају нису питање захтева које пред нас ставља ЕУ у процесу придруживања Србије оне су просто питање наших живота", истиче Петровићева.

Србија годишње произведе око 100.000 тона опасног отпада. Међутим, у земљи не постоје постројења за третман опасног отпада.