Сећање на жртве Аушвица нема ко да плати?

Mилан Кољанин објашњава да је, након уклањања сталне поставке 2009. године, те након низа састанака експерата из свих некадашњих република бивше СФРЈ, а под покровитељством Унеска, усвојен концепт нове сталне поставке, али да она до данас није реализована.

Како сазнајемо у Министарству културе, проблем је финансирање нове поставке, јер договор о томе ко ће, како и колико да плати ту поставку, односно реновирање павиљона у музеју "Аушвиц-Биркенау", где је иначе била стална поставка СФРЈ, још није постигнут.

Кољанин подсећа да је 1960. године, када су државе, из којих су интернирани заробљеници у Аушвиц, добиле павиљоне у Меморијалном центру Аушвица, урађена прва стална поставка СФРЈ у Блоку 17, у којем су били заточени Југословени.

Он објашњава да је изложба о југословенским логорашима имала обележја времена у којем је настала, те да су ту били изложени предмети логораша, по нека дописница, али и подаци о народно-ослободилачкој борби и антифашистичком покрету, као и подаци о убијеним страдалницима у логорима на подручију Југославије, пре свега у Јасеновцу.

Кољанин каже да је та стална поставка доживела трагичну судбину земље чије жртве је у Другом светском рату представљала и да је о њој после 1991. године све је мање вођено рачуна.

"После распада СФРЈ, новонастале државе су и у музеолошком смислу желеле да представе своју државност кроз сопствене сталне поставке. Коначно Хрватска је послала захтев дирекцији Музеј Аушвиц да се укине стална поставка СФРЈ, како су навели, због неистинитог представљања народно-ослободилачке борбе. Хрватска је желела нову легитимацију и у том музеју у којем није било много места за партизански покрет. Поставка је уклоњена 2009. године", подсећа Кољанин.

Кољанин, иначе, један од аутора изложбе "Последње одредиште Аушвиц", која је организована пре две године поводом 70. годишњице ослобођења логора, каже, да је после уклањања сталне поставке СФРЈ у Аушвицу, Србија неколико пута покретала иницијативу за организовање нове заједничке поставке и да је тим поводом 2011. године одржан први састанак експерата из свих некадашњих република бивше СФРЈ.

"Закључено је да се уреди нова стална поставка у складу са историјским фактима из Другог светског рата. После низа састанака и усвајања концепта изложбе све је остало на договорима без реализације због питања финансија", наводи Кољанин.

И у Министарство културе Републике Србије речено је Танјугу да је већ на првом консултативном састанаку представника свих бивших југословенских република о статусу изложбеног простора бивше СФРЈ у Државном музеју "Аушвиц-Биркенау" преовладало мишљење да простор од 700 квадрата у павиљону 17 не треба делити међу новонасталим државама, већ да се припреми заједничка стална поставка.

Формирана је радна група која је до сада одржала под покровитељством Унеска састанке у Београду и Сарајеву (2012), Скопљу и Аушвиц-Биркенау (2013), Загребу (2014) и Љубљани (2015), а на којима је договорен који ће бити главни садржај изложбе, а планирано је да он буде подељен на четири теме: "Време и простор", "Жртве", "Починиоци" и "Отпор".

На последњем састанку 27. маја 2015. године у Љубљани, сазнајемо у Министарству, разговарало се о реновирању и трансформацији Павиљона 17 у Аушвицу, чији би оквирни трошкови, по процени Аустријског Националног фонда за жртве национал-социјализма, износили око 1,5 до 2 милиона евра.

Србија је предложила да се трошкови реновирања поделе на шест једнаких делова, између шест бивших југословенских република. Али , договор још није постигнут.

Због тога се, како сазнајемо, Србија за помоћ у реализовању овог пројекта обратила Европском парламенту, тачније Комитету за културу и образовање.

Писмо с молбом за помоћ ових дана би дана требало да потпишу сви министри надлежни за послове културе у бившим СФРЈ републикама, након чега ће то писмо као заједничка иницијатива бити упућено Европском парламенту.

Сви предмети се чувају у Музеју историје Југославије 

Приликом уклањања југословенске поставке, коју је, на захтев Државног музеја "Аушвиц - Биркенау", организовало Министарство културе Србије у сарадњи с Музејом историје Југославије 2008. године, сви уклоњени предмети, али и уметнички, смештени су у музејски депо.

Скулптурална група "Апел", ауторке Виде Јоцић, скулптура у брозни Нандора Глида, "Историја рата", рељеф у металу Фране Делале, "Меморијални камен у брозни", непознатог аутора, таписерија "Логор", Бошка Карановића, "Девојка у ватри", Златка Прице - сви су ти предмети сада у депоу Музеја историје Србије.

Данас се обележава 72 године од када је 1945. године Црвена армија ослободила најожлоглашенији нацистички логор Аушвиц, у којем је страдало 1,1 милион људи, највише Јевреја и Рома, али и совјетских војних заробљеника, Пољака и припадника других народа Европе.

Тема овогодиšњег меморијала је "Време", које нас, како каже Пјотр Цивински, директор Аушвиц музеја, неизбежно удаљава од историје Аушвица.

"Сећање је увек борба са временом. Време је такође оно што недостаје нашој мисији освешћивања генерација о опасностима које носе популизам, ксенофобија, антисемитизам и различити национални егзотизми", поручује Цивински.

Логор смрти Аушвиц-Биркенау 1979. је уписан на листу светске баштине, а 27. јануар, дан ослобођења логора, у свету ср обележава као Међународни дан Холокауста.