Нечасним пречицама до факултетске дипломе

У Србији постоји готово три хиљаде акредитованих студијских програма. Прелазак студената са једног факултета на други је дозвољен, а студенти, неретко, налазе пречице - да би на лакши начин дошли до дипломе четворогодишњих студија. Најгоре је то што се ти студенти, по дипломирању, понекад и лакше запошљавају. Како стати на пут прању диплома?

Није мали број оних који трку до факултетске дипломе не трче по правилима, већ их вешто заобилазе.

Професор Електротехничког факултета у Београду Миодраг Поповић наводи пример пречице уписивањем струковних студија.

"Ви рецимо упишете струковне студије су једноставније, јер има мање теорије од академских и завршите их после три године школовања. Потом се упишете се на неки универзитет који крши тренутно важеће прописе. Добијете диплому као да сте завршили четворогодишње студије и после тога можете да идете на мастер и чак докторске студије. Било је и таквих случајева, да се заобиђу најтеже године на академским студијама", наводи Поповић.

Познато је и да се на појединим факултетима лако добијају високе оцене, па онда ти студенти, када наставе школовање на државном факултету, истисну оне са нижим просеком. Скровито место за оне које би хтели до академске титуле на мала врата су и неакредитовани програми.

"Студент заврши одговорајућу годину студија уз најчешће импровизовану наставу. Потом се испише и оде на одговарајући програм на некој акредитованој високошколској установи. На тај начин, после дипломирања, долази до 'прања дипломе", наводи председник Комисије за акредитацију Ћамил Долићанин.

Има и случајева да су неке установе добиле акредитацију за одређене студијске програме, а онда, незаконито, одлучиле да тај програм изводе у другом граду, где нису испуњени ни наставни ни просторни критеријуми.

"То хе неправедно је зато што је неко можда и дуже студирао, али је савладао градиво на исправан начин гледано са становишта акредитације, а неки други се провукао због нижих критеријума и просто нема исти резултат учења", сматра председник Савеза студената Београда Борјан Соковић.

Студенти се жале и на то што многим конкурсним комисијама, при разматрању пријаве за посао, промакне титула неакредитованог програма.

Борјан Соковић напомиње да се често догоди да неко ко је студирајући неакредитован студијски програм стекао неакредитовану диплому заузме радно место некога ко се мучио и радио да стекне диплому акредитованог факултета.

"У унутрашњости Србије у појединим местима има доста запослених са дипломама које нису потпуно валидне", указује Миодраг Поповић са београдског Електротехничког факултета.

Рад факултета и поштовање прописа искуључиво је у надлежности просветне инспекције. Донедавно су само четири инспектора проверавала њихов рад у целој земљи. Колико их је сада - о томе у ресорном министарству нису желели да говоре. Можда ће ред у рад факултета увести нови Закон о високом образовању који је у припреми.

Остали аутори: Иванка Ристовски
број коментара 6 Пошаљи коментар
(понедељак, 19. дец 2016, 19:20) - anonymous [нерегистровани]

medicinskim sestramanisu priznate ni visok skola,ni specijalisticke ni akademske,

Kako ih nije sramota ,ja radim kao med sestra i zavrsila sam specijalisticke strukovne studije,a ni visoku mi nisu priznali. Pisala sam molbe svima da mi se prizna diploma ,niko ni prstom nije mrdnuo . Ja imam 32000 din platu sa srednjom spremom . Pa ministarstvo zdravlja treba tuziti sto nas vec godinama gazi.

(понедељак, 19. дец 2016, 00:30) - anonymous [нерегистровани]

Одговор

После струковних студија од 3 године, постојале су специјалистичке струковне студије од једне или две године. Сада их ваљда мењају мастер струковне студије. Тако да није тачно да се не може ништа уписати после струковних студија.

Американци имају око 7 милиона доктора наука. То да ми имамо дупло више доктора наука од Америке и Немачке заједно је фино речено претеривање.

Не завршава сваки други студент са десеткама, и то је такође претеривање. Просеци су сада већи, али некада су професори заиста претеривали. Градиво јесте смањено, али смањен је и фонд часова, а и квалитет наставника је опао. Наравно рачунари су олакшали посао студентима, барем мени на техничкоме факултету, али рачунари су са собом довели и много сложеније проблеме који се сада могу решавати.

(недеља, 18. дец 2016, 22:19) - Бруцоши узвраћају ударац! [нерегистровани]

У већини бографија стоји:

Студирао то и то и то...Да,студирао,а да ли је окончао студије...

(недеља, 18. дец 2016, 22:01) - Rambo [нерегистровани]

Strukovni ne mogu

Ne mogu strukovni, jer su te studije zakonom predviđene da traju tri godine i nakon toga ne postoji način da se upiše ništa više. A ako se želi, ide si "iz prve" na akademske odakle je zakonom dozvoljeno upisivanje master studija!
I šta je ovde nepoznato? Zašto upisujete strukovne a želite jasnije nešto drugo - e to ne može! To je upravo profesor objašnjavao!

(недеља, 18. дец 2016, 21:13) - anonymous [нерегистровани]

Hvala Bogu da se neko setio?

Ja sam covek 70-tih godina koji je studirao u drugoj polovini 60-tih i znam dovoljno sta znaci biti student ali u Srbiji od 80-tih pa do sada i nadalje fakultetske diplome samo sto nisu davane na Bezinskim pumpama?! Imali smo a i danas ih imamo -isturena odelenja nekih fakulteta malte ne po "sumama i gorama"' i ljudi koji su te fakultete zavrsavali danas rade a kakvo znanje imaju .. nije ni cudo sto je nasa drzava ovakve kakva je. Imamo vise Diktora nauka nego li Nemacka i Amerika zajedno a svaki drugi student zavrsava sa desetkama!! U moje vreme to je bilo malte ne nemoguce, Nek' nam je Bog upomoc

(недеља, 18. дец 2016, 21:00) - djura figura [нерегистровани]

pitanje

Nije mi jasna namera gospodina profesora Elektrotehnickog fakulteteta Miodraga Popovic.Zasto neko ko je zavrsio strukovne studije ne moze da nastavi skolovanje na akademskim studijama po uslovom da su nauke srodne ?Ko to zeli, moze da polaze nekakvu razliku ispita i nastavi na trecoj godini fakulteta svoje studije.Cemu to ogranicavenje obrazovnog programa?Takav sistem postoji i u Nemackoj i Austriji i Svajcarskoj a to je model na koji mi hocemo da se ugledamo kao sto premijer rece.Nekada stavovi nase elite toliko variraju da ne znam da li se nalazimo u 1960-toj godini ili 2016-oj.Zasto smanjivati manevarski prostor onima koji bi zeleli da se doskoluju?