Шта је постистина и шта је разликује од лажи?

Водитељка у једној емисији упитала је заговорника Брегзита Најџел Фаража да ли је рекао да ако Брегзит успе, више неће Унији уплаћивати 350 милиона фунти и да ли може то да гарантује.

Фараж је одговорио да не може да гарантује и да је то била грешка.

"Само тренутак, то је водило вашу кампању?", упитала је водитељка, на шта је он одговорио да је погрешио.

Новоизабрани председник САД Доналд Трамп каже да прво што ће променити – укинуће "Обамакер", али ће задржати неке делове закона.

Истина, очигледно, више није у моди. Сада је то постистина, коју Оксфордски речник дефинише као стање у друштву у коме јавно мњење не обликују чињенице, већ емоције и лична уверења људи. Јавне лажи нису ништа ново – каже новинар Теофил Панчић, али постистина није само лагање, већ и безобзирно игнорисање истине.

"Битно је само то шта се публици допада као могућа идеја. Оно што иде низ длаку емоцијама, односно предрасудама публике, ви на томе јашете. Уместо досадних података, досадних истина и досадних чињеница, нуде нешто што је у најбољем случају полуистина, али звучи добро некоме ко то чује", каже Панчић.

Они који добро слушају и мере истинитост јавно изговореног кажу да статистика није добра.

Подаци америчког Истиномера показују да је 70 одсто изјава у кампањи Доналда Трампа било неистинито. За Србију нема конкретних података, али је тенденција јасна.

"У ери постистине Србија живи годинама. Врло често наши политичари не користе чињенице, аргументе у својим изјавама, расправама, било да је реч о парламенту или јавном говору или конференцији за штампу. Данас је ситуација таква да су они који конзумирају медије дезинформисани, а они који не читају новине неинформисани. Због тога је ужасно велика одговорност и на медијима и на грађанима", каже новинарка Истиномера Весна Радојевић.

Али грађани су саучесници у зачараном кругу постистине. Јер човеку је лакше да живи у илузији и чује оно што му прија, него да се суочи са непријатним чињеницама, кажу психолози. 

"Истина буди емоције које нису пријатне, ако ви кажете да нам прети катастрофа, да ће бити горе, да ће бити инфлација, да ће сутра бити цунами или већ несташица воде, то људи не воле да чују, иако би било добро да чују и да се припреме за неке несреће које их чекају. А самим тим што не воле да чују, они ће то претворити као да је то неважно", каже психолог Жарко Требјешанин.

Како онда побећи од постистине? У доба интернета и неограничене количине неистинитих информација тешко, кажу познаваоци. Али може се покушати малим кораком – укључити мозак.