Сећање на жртве логора у Јајинцима

"У читавој Европи, једино у Београду окупационе снаге су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године спроводиле егзекуције недостојне људских бића. Данас је тешко да себи и другима дочарамо слике ходајућих лешева, логора оивичених бодљикавом жицом, гасних комора, душегубки, а оне су биле стварност у којој су живели становници окупиране Србије", рекао је Томислав Николић.

У логорима су били смештени људи сведени на број утиснут на руци без косе, обучени у сивило и безнађе чекали су смрт готово као спас, додао је Николић.

"Приче о томе шта се дешава преносио је њихов шапат, крици и молбе да им се прекрате муке. Смрт је имала различите, застрашујуће, појавне облике и била је свуда око њих", рекао је Николић.

Николић је приликом одавања поште страдалима поручио да Србија инсистира на миру и сарадњи у региону и читавом свету и апеловао на политичке чиниоце да свађе оставе иза нас.

На комеморацији је говорио и Миленко Чекић из Удружења логораша Јасеновац 1941-1945. 

"Специјално немачко возило душегубка, у којем су током 1941. и почетком 1942. године од логора старог Београдског сајмишта до Јајинаца у року од пола часа гушењем су угушени животи више од хиљада невиних Јевреја, познато је већини житеља Србије па и шире, захваљујући пре свега односу јеврејског народа према својим жртвама на које треба да се угледамо", истакао је Милинко Чекић.

Чекић је додао да "за железничку композицију у којој је 5.000 козарачких родољуба од Старог сајмишта до Јасеновца умирало пет дана скоро да се не зна".

"Бекством приликом истовара из тог пакла спасао се само један логораш Миливоје Лукач из села Међеђе код Козарске дубице", истакао је Чекић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин је током обраћања окупљенима рекао да би сваки покушај изједначавања стрељаних у Јајинцима са онима који су их довели на стрељање и стрељали предстаљао највећу увреду за српски народ.

Вулин је истакао да 60.000 мучки убијених у Јајинцима опомињу да се такав злочин не сме заборавити и поновити.

Каже да антифашистичка прошлост Србије обавезује све нас потомке жртава да својим животима не обрукају њихову смрт.

"Било какав покушај рехабилитације од Милана Недића до свих других који су били активни сарадници окупатора и било какав покушај да се изједначе они који су стрељани на Јајинцима и они који су их на стрељање довели и они који су их стрељали је увреда за здрав разум и увреда за човечанство и највећа увреда за српски народ", рекао је Вулин.

Додаје да ко год мисли да је могуће рехабилитовати и изједначити жртве Јајинаца и оне које су их довели ту је велики непријатељ српског народа.

"Ми на своју историју можемо да будемо поносни и не смемо да дозволимо да се због политике или било код гругог разлога допусти да се наша славна традиција, која нас је сврстала у бољи део човечанства упрља", истакао је Вулин.

Пошту страдалим у Јајинцима одали су и представници дипломатског кора, удружења грађана, а у име владе Србије венац је положио министар рада, запошљавања, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Јајинци су највеће место страдања у Другом светском рату у Србији, јер су нацисти од 1941. до 1944. године на том месту убили више од 60.000 људи, Срба и Јевреја, припадника Народноослободилачког покрета, антифашиста и свих оних који се нису мирили са окупацијом земље и који су пружали активан отпор окупатору.

Жртве су окупатори доводили из концентрационих логора на Бањици и са Сајмишта. Велики меморијални парк у Јајинцима у оквиру кога се налази и споменик страдалима, отворен је 20. октобра 1964. године поводом двадесете годишњице уласка партизанских снага у Београд.