Допис РТС-а РЕМ-у

Регулаторно тело за електронске медије
Савет Регулаторног тела за електронске медије
Трг Николе Пашића 5
11000 Београд
Република Србија

Поштовани,
Обраћамо вам се, као Републички јавни медијски сервис и комерцијални национални пружаоци медијске услуге телевизије са дозволама издатим на основу спроведеног јавног конкурса за подручје целе Републике Србије, у вези са новим дигиталним телевизијским терестричким сервисом „Антена плус", покренутим као заједнички пројекат Јавног предузећа Емисиона техника и везе и предузећа Телеком Србија.

Као што Вам је сигурно познато, посредством сервиса „Антена плус", путем терестричког дигиталног преноса, у оквиру првог и трећег дигиталног мултиплекса, пружају се услуге емитовања 26 телевизијских канала, и то седам у првом, а 19 у трећем мултиплексу.

Наведене медијске услуге пружају се иако за њих нису издате дозволе на основу јавног конкурса, чије издавање је нужан предуслов за пружање услуге телевизијског емитовања путем терестричког дигиталног преноса, у складу са одредбом члана 92. важећег Закона о електронским медијима.

По Закону о електронским медијима, сама расположивост места у мултиплексу, није довољан предуслов за покретање медијске услуге путем терестричког дигиталног преноса. Закон као додатне услове прописује и да је Регулаторно тело за електронске медије имало да утврди ближа правила којима се утврђују услови и критеријуми за издавање дозвола, нарочито узимајући у обзир понуду која би задовољила потребе грађана за разноврсним медијским садржајима, и да огласом распише јавни конкурс, те на истом изда дозволе, што све није урађено.

Увођењем сервиса који подразумева 26 дигиталних телевизијских канала који се терестрички емитују без дозволе, урушава се комплетан систем јавног информисања у области електронских медија, тако што се одлука о томе ко ће емитовати програм коришћењем радио-фреквенцијског спектра, као јавног добра, измешта из надлежности независног регулаторног тела основаног законом као функционално и финансијски независног од државних органа и организација, пружалаца медијских услуга и оператора, чланове чијег Савета је изабрала Народна скупштина и које Народној скупштини и одговара, те поверава привредном друштву које је управо супротно, функционално и финансијски зависно, будући да је настало као резултат њиховог заједничког улагања, од два оператора мрежа за дистрибуцију медијских садржаја, при чему је један од тих оператора и јавно предузеће.

Попуњавање слободних места за тв канале у дигиталним земаљским мултиплексима који користе радио-фреквенцијски спектар који се, као јавно добро, у смислу Закона о електронским комуникацијама мора користити рационално и економично, требало би да се реализује кроз конкурсе које расписује РЕМ, у фукцији развоја медијског плурализма и бољег информисања грађана, а не на основу дискреције било ког појединачног привредног друштва.

Део канала обухваћених сервисом „Антена плус" нема никакву дозволу за емитовање програма у Србији, док поједини ту дозволу имају, али само за кабловско емитовање, за коју се плаћа нижа накнада, чиме се као резултат оваквог модела емитовања, не само нарушава конкуренција, већ се и регулатору ускраћује накнада која би, да је све спроведено у складу са законом, била плаћена.

Други део канала обухваћених сервисом „Антена плус" су прекогранични канали, за које је Савет Регулаторног тела за електронске медије недавно објавио тумачење у коме потврђује опредељеност да поштује слободу пријема и реемитовања зајемчену Законом о електронским медијима (члан 46) и ратификованом Европском конвенцијом о прекограничној телевизији (члан 4). Поштовање слободе пријема и реемитовања прекограничних телевизијских канала, не сме, међутим, ићи на штету одредбе члана 92. Закона о електронским медијима у складу са којом је дозвола издата на основу јавног конкурса неопходан услов за пружање комерцијалне услуге телевизијског емитовања путем терестричког дигиталног преноса.

Наиме, слобода пријема и реемитовања, не подразумева сама по себи и обавезу Републике Србије да стране програме реемитује коришћењем радио-фреквенцијског спектра, као ограниченог природног ресурса, мимо услова прописаних за коришћење тог спектра националним прописима, односно без дозволе издате на јавном конкурсу који би расписао РЕМ.

Свако друго решење, осим што би било у супротности с важећим прописима, несумњиво угрожава и улогу јавних медијских сервиса и интересе комерцијалних канала са националним и регионалним фреквенцијама који имају велике финансијске обавезе према ЈП Емисиона техника за приступ мултиплексу и услугу емитовања својих програма дигиталним сигналом, а комерцијални канали и према РЕМ-у, на име накнаде за добијено право на пружање медијске услуге.

РТС и национални комерцијални емитери подржавају увођење нових сервиса и услуга у области електронских комуникација, односно дистрибуције медијских садржаја, али на начин који не ремети улогу јавних медијских сервиса у Републици Србији и интересе националних, регионалних и локалних телевизија, и само ако је увођење нових сервиса и услуга у области електронских комуникација, односно дистрибуције медијских садржаја у складу са важећим прописима.

Са изнетог, од Вас као Регулаторног тела за електронске медије у чији делокруг, у складу са Законом, спада да кoнтрoлишe рaд пружaлaцa мeдиjских услугa и стaрaте сe o дoслeднoj примeни oдрeдaбa Зaкoнa о електронским медијима, захтевамо и очекујемо да без одлагања спречите даље пружање услуге телевизијског емитовања путем терестричког дигиталног преноса без одговарајућих дозвола издатих на основу јавног конкурса.

С поштовањем,
ЈМУ Радио телевизија Србије
Б92 а.д.
HAPPY TV д.о.о.
Прва телевизија д.о.о.