Због чега су у спору српска и румунска православна црква?

Због неканонског деловања румунских свештеника у источној Србији, српска православна црква у спору је са румунском црквом која не поштује територијални принцип, и богослужења осим у српском делу Баната, обавља и тамо где не би смела - у Тимочкој крајини и Браничевском округу. Зато СПЦ најављује прекид односа. Стручњаци сматрају да је иза сукоба намера Румуније да румунизује влашку мањину и да је зато, али и због других захтева које Букурешт поставља Београду на путу ка унији, неопходна интервенција наше државе.

У малом свилајначком селу Бобову пре пет година преко ноћи приватна кућа постала је румунска црква. Ову импровизовану богомољу посећује стотинак Влаха.

Мештани Бобова кажу да су свештеници реални и добро раде посао. Наводе да немају ништо против тога, али су против агресивног наступа да се становништво изјашњава као румунско.

Притисака је било и да се румунски прихвати као матерњи језик, потврђују у Националном савету Влаха. Грађење цркава виде као суптилнији начин румунизовања ове националне мањине.

"Постоји један примамљивији облик врбовања наших припадника, а то је вршење разних обреда, крштење или опело са минималним накнадама или без накнада", каже председник Националног савета Влаха Радиша Драгојевић.

Према последњем попису у Србији живи нешто више од 35 хиљада Влаха углавном у Источној Србији и имају статус националне мањине. С друге стране Дунава, у Румунији, Власи немају право на самопредељење и сматрају се делом румунског народа.

Исти статус Румуни желе за Влахе у Србији, сматрају упућени.

"Румунски језик је део политике концепта нације и претварања етничких група у Румуне", каже Душан Јањић из форума за етничке односе

Румуни користе сваку прилику да условљавају Србију када је реч о приступању Европској унији, кажу надлежни.

"Не може се дијалог о неким питањима водити кроз било какву политику условљавања, а сигурно не на штету Србије", каже директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Ипак, румунски амбасадор у Србији тврди да Срби и Румуни имају чврсте билатералне односе и не види разлог за спор цркава.

"Чврсто верујемо да сви грађани Србије треба да имају право у исповедању религије, јер је то гаранатовано Уставом и међународним правом", каже амбасадор Румуније у Србији Даниел Бану.

Портпарол Српске православне цркве епископ бачки Иринеј истиче да је СПЦ, као и свака друга црква на свету, организована на територијалном начелу а не на националном.

"Када би била на националном, онда би већ овде у Новом Саду или у Београду, могли да имамо 30-50 православних цркава, разних људи, разних националности при истој цркви", каже епископ бачки Иринеј .

После неколико неуспешних преговора, из СПЦ најављују прекид односа са румунском црквом. Стручњаци сматрају да ово питање треба да се реши на државном нивоу, иначе ће Власи остати препуштени румунском утицају. А да утицај није нимало слаб, потврђују у Националном савету.

Кажу да је стипендирање ученика и студената из Источне Србије, под условом да привате румунско држављанство, постало већ масовна појава.

Остали аутори: Вишња Вишњић
број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 22. јун 2017, 23:28) - anonymous [нерегистровани]

nisu svi srbi

Ne vidim zašto nekome smeta rad Rumnskih sveštenika, jer da ih narod ne želi i ne prihvata, oni ne bi imali šta da traže u Timočkoj krajini i Braničevskom okrugu, Radi se jedino o tome da Rumuni i vlasi imaju pravo na crkvenu službu na maternjem jeziku. Ja sam pipadnik i član SPC ali mislim da naš Sinod pogrešno vidi u tome neku vrstu raskola u crkvi. Kod katolika je papa glavni ali svaki narod ima pravo na misu na maternjem jeziku. Ne vidim zašto tako ne bi bilo i kod nas u SPC. Verujem da bi onda bilo manje raskola.

(недеља, 03. јул 2016, 11:27) - Исак Симић anonymous [нерегистровани]

Двоструки аршини

Па кад је међународним правом загарантовано потпуно право у исповиједанју религије, што онда Румуни не пуштају да на територији румунског Баната као и у градовима Темишвару и Араду не буде поставлјен званично на службу епископ СПЦ, јер на основу великог броја Срба који тамо живе, као и на основу доста солидног броја манастира и храмова који на тој територији припадају Србима и Српској Цркви, ми то право потпуно заслужујемо и припада нам по свим међународним законима? Какви су им то чудни, двоструки аршини?!?

(недеља, 03. јул 2016, 09:24) - anonymous [нерегистровани]

Novac, novac, novac

Tako ispade, da je sve zbog novca. Znači, vjere nema kod njih, a vjere nema kod naših, ako nije plaćena. Kakav čoban takvo mu i stado, samo je ovdje nešto veće u pitanju, teritorija države Srbije.