Видовдан у британском парламенту после сто година

Један од највећих српских празника, Видовдан, обележен је јуче у британском парламенту, први пут након сто година. Догађај су организовали Амбасада Републике Србије у Лондону и Српски Савет Велике Британије, док је координатор био Српски сити клуб из Лондона.

Видовдан је у Великој Британији први пут обележен 1916. године као „Дан Косова", када је организован низ школских и јавних манифестација у знак солидарности са српским савезницима. Сто година касније, 28. јуна 2016, догађај поводом обележавања Видовдана и "Дана Косова" водио је Стјуарт Андру, потпредседавајући Свепартијске групе за Србију, наводи се у саопштењу Српског сити клуба.

Пригодан програм су уприличили Џени Блејк (пензионисана радница Националне здравствене службе из Саутемптона), која је прочитала говор о овом великом дану. Глумица Марија Павловић из Алпорта, изрецитовала је неколико српских песама из Првог светског рата, док је Живорад Николић, хармоникаш She' Koyokh benda, одсвирао неке од најпознатијих српских песама из Великог рата.

Догађај су организовали Амбасада Републике Србије у Лондону и Српски Савет Велике Британије, док је Српски сити клуб био координатор. 

Из Српског сити клуба истакли су да је обележавање Видовдана још један доказ узајамног поштовања и веома јаке споне између две земље, како пре сто година, тако и сада.

"Нама, као Клубу, је изузетна част да својим радом и доприносом непрекидно омогућавамо да се мост пријатељства између Србије и Велике Британије одржи на највишем нивоу, и да уз помоћ и сарадњу са нашим разним организацијама одржавамо врло високу свест о нашој заједници, и радимо на очувању нашег идентитета и културне баштине", каже се у саопштењу.

Српски сити клуб подсећа да је током Првог светског рата у британском јавном мњењу Косово било веома присутно, због чега је 28. јун и проглашен за "Дан Косова". Напомиње да је химна Србије је отпевана много пута у Великој Британији у то време, како на јавним догађајима, тако и у црквама, у школама и на концертима.

Манчестер Гардијан је за 28. јун 1916. написао да "од свега чудног што се може десити током рата, тешко да постоји било шта што је на тако чудан начин битно као Дан Косова, онакав какав се обележава ове године. Заиста је необично и реткост да се у Лондону, Манчестеру и осталим енглеским градовима људи састају да би обележили сећање на битку која се десила на Балкану пре 527 година."

Српски сити клуб је независна и неполитичка организација са седиштем у Лондону створена да подстиче интересе друштва српских професионалаца. Циљ организације је да обезбеди мрежу контаката свим Србима који желе да направе каријеру у лондонском Ситију, а у последњих неколико година и за оне који желе да се врате у Србију, наводи то удружење.

Српски сити клуб је основан касних 90-их година прошлог века од стране неколицине српских ентузијаста запослених у лондонским финансијским институцијама. Њихова идеја је била да оживе неформалан клуб који би окупио младе српске професионалце који живе и раде у Великој Британији. Од 2004. године број чланова Клуба се непрестано увећава и до данас је достигао 1.800.

Чланови су углавном лоцирани у Лондону где раде у разним делатностима као научници, доктори, банкари, инжењери, предавачи, државни службеници у најпознатијим британским и глобалним институцијама. Српски сити клуб је покренуо пројекат "повратак стручњака" кроз који омогућава српским професионалцима да се врате у Србију.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(среда, 29. јун 2016, 18:33) - DSanonymous [нерегистровани]

Nikada nam nisu bili prijatelji

Imperije nemaju prijatelja,njih vode licni interesi,sila,lukavstvo i pokvarenost,oni nemaju emocija.Kada se uklapamo u njihove interese onda smo im dobri,a kad se ne uklapamo losi smo,tako oni vide sve narode i drzave svijeta a ne samo nas.
Jos je knez Mihajlo Obrenovic rekao da je Srbija talac britanske rusofobije i da bas zato ne podnose.

(среда, 29. јун 2016, 17:48) - anonymous [нерегистровани]

Odgovor:Jesu,bili su prijatelji...

...danas to nisu ali...veci su neprijatelji u Vasingtonu i Berlinu,tako mislim,padom Berlinskog zida USA na pohodu za Rusiju,za svoju bazu izabrala je Kosmet a Njemacka,posto je uskracena u Iraku dobila ga je kao svoju "interesnu zonu"...cisto sumnjam da to u Beogradu ne znaju!

(среда, 29. јун 2016, 17:30) - jos neko iz mase [нерегистровани]

Nekada su nam bili prijatelji...

...sta im se dogodilo poslednjih pola veka ja stvarno ne znam. Ako neko zna zasto nas ne vole neka kaze

(среда, 29. јун 2016, 16:15) - anonymous [нерегистровани]

Nekada je Engleska podrzavala Srbiju

Valjalo bi d obe strane razmisle i posle svega d okrenemo list , za obostranu korist i sardnju.

(среда, 29. јун 2016, 15:58) - anonymous [нерегистровани]

Oni samo gledaju njihov interes

Ovo nama ne treba. Englezi su nas uvek koristili za njihove interese najviše protiv Nemačke. Sam Čerčil je govorio kako je Balkan ¨meki trbuh Evrope¨ i time se Britanska politika uvek rukovodila. Njih nikada nije interesovao miran i stabilan Balkan koji bi bio veza između velikih evropskih država i istoka već su uvek nastojali da tu vezu prekinu. Nikada se oni neće promeniti ali mi moramo već jednom da shvatimo da su njihovi interesi uvek u suprotnosti sa našim.

(среда, 29. јун 2016, 14:54) - Miroslav [нерегистровани]

Говор Владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. год. у Лондону

Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством краљем Џорџем Петим и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.
Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и хришћанства. Ја сам видео да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донесеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем, донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.
Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм, и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овог храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се ЋЕЛЕ КУЛА. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа. Народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би дана, могао подићи руку и показати: Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Ширера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју, када је Европа вршила смело кориговање, и богова и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно.
Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју, док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.
Где су? Изгинули бранећи Европу.
Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.
Говор Владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. год. у Лондону

(среда, 29. јун 2016, 14:02) - anonymous [нерегистровани]

MladaBosna

jadni mi ako mislimo da su nam Englezi prijatelji oni su kreatori svega loseg po SRBE u 20.vjeku i jos nastavljaju sa ucjenama rezolucijama....

(среда, 29. јун 2016, 13:42) - anonymous [нерегистровани]

Srpski klub

Bravo za Srpski klub,i moram priznati da me je ovo prijatno iznenadilo.Dosta je bilo demonizacije srpskog naroda na zapadu,sada je vreme da oni konacno shvate ko smo i sta smo!!!

(среда, 29. јун 2016, 13:23) - anonymous [нерегистровани]

most prijateljstva

Nama takvi prijatelji ne trebaju. Ne trebaju ni Evropskoj Uniji, sto bi nama? Nek' gledaju svoja posla, zelim im svu srecu. Sto se prijatelja tice, njih svako treba sam da bira. Danas prijatelj, juce neprijatelj, sutra prijatelj,.. to nije nikakav prijatelj. Prijatelji treba da se pokazu kad si u nevolji, ne posle.

(среда, 29. јун 2016, 12:37) - Deda Nole [нерегистровани]

Napokon nesto pozitivno iz UK

Raduje me ova lepa vest o oporavku srpskog gradskog udruzenja koje nije izumrlo.Moj pokojni deda Cvetko je imao kuma Zdravkovica koji emigrirao i koji nije smeo da se vrati jer su mu govorili da komunisti ubijaju sve koji se vrate u srbiju.