Србији недостаје 15.000 ИТ стручњака

Процене су да ће за пет година у Европској унији недостајати 900.000 ИТ стручњака међу којима нису само програмери, а у Србије више од 15.000 стричњака тог кадра, рекао је помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Сава Савић.

На скупу који је организовала еКапија истакао је да дигитализација окружења захтева више од 90 одсто послова, међу којима је познавање дигиталних вештина и коришћњења рачунара, и да то министарство улаже средства за развој дигиталног предузетништва.

Додао је да Србија извози око 700 милиона софтвера, а у ту цифру улазе и инфроматичке услуге које наше ИТ компаније пружају широм света.

"У овој години Министарство је одвојило новац за развој пројеката који ће омогућити доквалификацију незапослених жена у области ИТ сектора јер су оне мање заступљеније у односу на мушкарце у тој индустрији", рекао је Савић.

Главна и одговорна уредница еКапије Татјана Остојић је истакла да се на факултетима техничких наука у Србији годишње школује око 1.000 студената, што је недовољно за потребе ИТ сектора.

"Иако је у Србији видљив развоја ИТ сектора, што показује и број компанија које долазе, у будућности се предвиђа недостатак потребног кадра за ту област", рекла је Остојић.

У Влади одговорност пребацују на факултете - кажу они по смеровима распоређују број студената који студирају о трошку државе. 

"Пример аномалија је ЕТФ у Београду где ми као држава расписујемо квоте по установи и онда одређену квоту добију буџетска места, добије установа и сва та буџетка месета пребаце на оно што није ИТ", каже помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Милован Шуваков.

Помоћница министра просвете Снежана Марковић је нагласила да алгоритамски начин размишљања мора да почне да се развија раније и да су данашња деца дигитално спремна, али не и дигилно компететна због чега се мора радити на побољшању школског система у информатичкој области.

"Истраживање које је прошле јесени рађено међу ученицима осмих разреда показало је да је 60 одсто њих није тачно одговорило на питања из предмета информатика и рачунарство, да 50 одсто њих никада није употребило рачунар за учење а да за компјутером проводе пет сати радним данима, а седам сати викедном", рекла је Марковићева.

Додала је да је нови програм образовног система био на дневном реду Националног просветног савета 7. јуна и да су се наставници противили савременом програму, али да ће он бити прва тачка на седници 27. јуна.

Директор ИЦТ кластера Војводина Милан Шолаја је рекао да просечна плата запосленог у ИТ индустрији износи око 1.200 евра и да има потенцијала да се у тој области запосли од 10.000 до 200.000 људи.

За разлику од економиста и правника, географа или историчара, ИТ стручњаци на посао ни у Србији не чекају дуго без обзира на то да ли имају факултет.  

"Добра ствар је што је ИТ светла тачка у Србији. У 'Мајкрософт' рачунском центру у Србији ради 170 стричњака за ту област. Стварно смо успешни можемо и 10 пута више, али треба нам 10 пута више инжењера", каже Милан Новаковић из Развојног центар "Мајкрософта" за Србију.