Како ујединити инжењере различитих струка?

Већина развијених земаља има посебне законе о звањима попут инжењера и лекара. У Србији је пре годину дана скупштински Одбор за привреду покренуо иницијативу да и ми уведемо ред у ту област. Тако би наши инжењери имали лиценце и звања и били би укључени у тржишну утакмицу са странцима.

Сујета, различити интереси или недостатак вештине договарања, тек разједињени инжењери сада нису никоме корисни, а знање и искуство имају веће од многих иностраних колега.

Посланица Александра Томић каже да ће нови сазив скупштине имати разумевања за инжењере јер жели да их укључи у стратешке пројекте земље.

"Постоје многе организације и свака ради на свој начин. Потреба је да се унифицира однос једне кровне организације са свим постојећим, да свака има свој статус, да свака струка има јединствени приступ и подједнак статус", каже посланица.

Ако закон буде изгласан, сви инжењери било рударски, машински, било електро, грађевински требало би да буду под једном капом.

"Да се наши људи укључе у израду законских аката којима се регулише та област а истовремено да учествујемо у изради развојних програма који ће допринети развоју наших пројеката" каже председник Удружења машинских инжењера Србија Предраг Ненадовић.

Све је мањи број грађевинских пројеката које раде наша предузећа јер страни инвеститори имају јачу подршку матичних земаља иако иза нас стоје грандиозна дела попут болнице ВМА, Авалски торањ, бране и објекти по читавом свету.

"Често ангажујемо стране инжењере а ја имам искуство интернационално а странци су далеко иза нас. Ми морамо да укључимо младе инжењере јер имамо искусне инжењере који чекају да се позову, јер инжењери нису људи који знају да се наметну", каже Милорад Ракочевић из Коморе машинских инжењера Србије.

Инжењери који су градили широм Африке и арапског света имају добре везе са бившим студентима који су студирали у нашој земљи а који су сада на високим положајима у својим земљама. Инжењери верују да би бољом организацијом могли да дају пуни допринос нашој економији.

Остали аутори: Драган Стојев
број коментара 8 Пошаљи коментар
(петак, 06. мај 2016, 09:16) - Мирољуб [нерегистровани]

требамо представнике стручњаке а не лојалне

У самом тексту као и коментарима видим велику жељу код свих за бољим стањем наших инжењера. Мишљења сам да је то немогуће ако су нам представници подобни и лојални а не стручни људи. Пројектанте треба да представља неко ко је активан ове или прошле године на значајним пројектима у Србији и свету а не неко чији су пројекти из седамдесетих година или се нису никада ни огледали у томе.
Инжењерска комора јесте замишљена да буде стециште струке где ће се решавати проблеми струке али имам осећај да се све више бави сама собом него питањима струке.
Поред Коморе постоји велики број удружења, друштава, савеза који се наводно баве важним питањима за струку а која су, по мом убеђењу, ту због ухлебљења ужег руководства чији је најважнији посао како натерати чланство да измири чланарину. Ако се још од државе огребу за неко спонзорство, супер, па зашто мењати ствари.
Због младих. Они су паметни. Неће се борити против својих родитеља али их неће ни слушати да остану овде већ ће отићи у свет да слушају странце! Они данас боље плаћају.

(понедељак, 02. мај 2016, 22:43) - da vidimo statistiku [нерегистровани]

Skupstina Srbije bez inzenjera

Koliko inzenjera imamo u sazivu nase Skupstine? A koliko inzenjera u Odboru za privredu?

(понедељак, 02. мај 2016, 12:32) - anonymous [нерегистровани]

Moze bolje

Zavrsio sam ETF. Pet godina studiranja i preko 40 ispita. Posle toga licence mi deluju kao neka birokratska izmisljotina da neko uzme jos para. Posle deset godina u inostranstvu i rada u struci zelim da se vratim u Srbiju ali povratnik nikome ne treba. Mnogo lakse nas prihvata neka duga zemlja nego nasa rodjena.

(понедељак, 02. мај 2016, 11:22) - Dipl.inženjer [нерегистровани]

Licenca2

Ne mozes ih kriviti ako odlaze kod jeftinijeg. Pitanje je da li broj licence 300 i 310 mogu da obavljaju iste aktivnosti.

(понедељак, 02. мај 2016, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

I ja sam neki inzenjer...

Nije tacno da nasi inzenjeri nisu organizovani. O ovoj temi najmanje, izgleda, zna poslanica koja bi da nam "pomogne".
Pre svega, poslovi na kojima rade inzenjeri nisu poslovi kojima se bave pojedinci. Dakle, pitanje nije zasto nisu angazovani nasi inzenjeri nego zasto nisi angazovana nasa preduzeca. Razlog je jednostavan, nasa preterana servilnost prema svemu stranom.
Koliko mi je poznato, projekte za koje dozvolu daje ministarstvo mogu da rade nasi inzenjeri samo ako imaju licencu. Isto vazi i za preduzeca. Licence inzenjerima svih struka izdaje Inzenjerska komora, a preduzecima, Ministarstvo za infrastrukturu.
Ali, stranim preduzecima i stranim inzenjerima niko ne trazi nikakvu licencu!?
Poslanici bi da se igraju donosenja zakona. I treba, to ima je posao, ali dobro bi bilo da puste inzenjere da rade svoj posao.

(понедељак, 02. мај 2016, 11:11) - anonymous [нерегистровани]

"...разједињени инжењери сада нису никоме корисни"!?

Ради се о политици. Већи пројекти се раде искључиво "уз помоћ" ЕУ, т.ј. уз обавезан кредит, а ти кредити намећу стране извођаче. Ти страни извођачи ангажују наше "разједињене инжењере" и раднике, па опет они то ураде, само што лавовски део профита (из кредита ЕУ) однесу њихове фирме.

Дакле, "разједињени инжењери" су јако корисни страним фирмама, као и наше "разједињене" фирме, које су некад изградиле читав Блиски исток и Африку, а сад чекају да им странцу уделе посао у Србији.

(понедељак, 02. мај 2016, 10:19) - anonymous [нерегистровани]

Ing.

Samo da se ne na ovoj prici zavrsi.Tacno je da su nasi ing.iskusni i sa jakim znanjem, radim u Norveskoj i vidim da ne rade nista bolje od nas.

(понедељак, 02. мај 2016, 10:08) - arh [нерегистровани]

licenca

Potpuno se slažem sa textom, ali, evo, daću i primer gluposti. Kod nas d.i.g. ima istu licencu kao i d.i.a. (300), što je apsolutna glupost, pa mnogi klijenti odlaze kod građevinaca, jer su u startu jeftiniji.