Шпијунска игра Краљевине Југославије

Мајор мр Далибор Денда, наш војни историчар, је за потребе своје докторске дисертације "Односи Војске Краљевине Југославије и Војске Трећег Рајха" прочешљао немачке војне архиве и открио ове за сада непознате историјске чињенице.

Денда је у емисији "Дозволите..." рекао да је војно крило завереника против Хитлера било концетрисано у Абверу, немачкој војној обавештајној служби, коју су водили завереници адмирал Вилхелм Канарис и генерал Ханс Остер.

"Главни обавештајни канал преко којег долазе информације војне природе, нарочито од 1940. године постаје југословенски војни изасланик у Берлину, пуковник Владимир Ваухник", објаснио је Денда.

Пуковник Владимир Ваухник био је Словенац и до сада је стручној јавности био познат по томе што је јавио када ће тачно Немци напасти Југославију, а претпоставља се да је открио и Хитлеров план "Барбароса" за напад на СССР.

Сматрало се да је Ваухник радио за Британце, али је мајор Далибор Денда у немачких архивама дошао до података да је Ваухник информације које је добијао од Абвера, слао својим претпостављеним официрима у Београду.

"Информације које је слао Ваухник од децембра 1939. године, начелник 1. обавештајног одељења југословенског Главног Генералштаба пуковник Жарко Поповић, почиње да дели са британским војним изаслаником пуковником Кларком", објашњава мајор Денда.

Британски пуковник Кларк који је до тада имао негативно искуство са свим Поповићевим претходницима, је у својим мемоарима после рата написао да му је од доласка пуковника Поповића на чело првог обавештајног одељења у послу "просто кренуло".

Пуковник Поповић је британском обавештајцу давао на увид недељне војнообавештајне билтене југословенске краљевске војске, у којима су се налазиле и информације Владимира Ваухника из Берлина.

Шпијунска игра међутим, креће другачијим током, јер почетком 1941. године Немци убацују шпијуна у југословенско министарство спољних послова који сазнаје за игру Канариса, Остера, Ваухника, Поповића и Кларка.

"Немцима је постало сумњиво да Ваухник располаже изузетно високим процентом тачних информација у његовим извештајима. Према анализама немачке службе безбедности, 25 одсто свих информација које је слао Ваухник биле су тачне или делимично тачне што је у обавештајном раду изузетно висок проценат", објаснио је саговорник емисије "Дозволите..."

Да иронија буде већа, врх нацистичке Немачке наређује контраобавештајну акцију против југословенског пуковника Владимира Ваухника, коју је требало да предводи Абвер.

"Фактички, они који снабдевају Ваухника са поверљивим информацијама, делом воде и истрагу против њега", објашњава мајор Далибор Денда, који ради у Институту за стратегијска истраживања Министарства одбране Србије.

Шпијунски рад Владимира Ваухника прекида Априлски рат. Њeга хапсе, а затим ослобађају и он постаје официр војске Независне државе Хрватске. Међутим, убрзо скида униформу и у Љубљани оснива шпијунску групу која прикупља обавештајне информације за Британце.

Ту групу су Немци открили 1944. године и Ваухник бежи прво у Италију, а затим и Швајцарску. За живота се више није враћао у Југославију, а од 1948, до смрти 1955. живео је у Аргентини. 

Адмирал Канарис и генерал Остер су постали завереници против Хитлера још средином тридесетих, али су откривени и стрељани у априлу 1945. године.

Пуковник Жарко Поповић, главна спона ове шпијунске игре, прешао је за време рата у британску војску, радио је и за УНИЦЕФ, а преминуо је 1989. године у Лондону.