У Архиву Београда отворена изложба о холокаусту

Амбасадори Израела и Немачке у Србији Јосеф Леви и Аксел Дитман отворили су изложбу "Октобар 1941. године" у Историјском архиву Београда.

Кроз архивску грађу и штампу на 32 паноа представљен је сваки дан у октобру 1941. године, када су у Србији започете масовне одмазде над цивилима, Србима, Јеврејима и Ромима.

То је водило ка последњој фази Холокауста у Србији - систематском убијању преосталих Јевреја жена и деце затворених у логору Сајмиште у Београду, користећи озлоглашени гасни камион, тзв. душегупке.

Амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви рекао је да не треба заборавити оно што се догодило на Сајмишту и да треба неговати то сећање.

Он је подсетио да је у Другом светском рату у Европи страдало шест милиона Јевреја, мушкараца, жена, деце, беба од стране нацистичких окупатора.

Леви каже да су Јевреји масовно убијали од стране нацистичких окупатора, али да су убиства извршавали и усташе, мађарска жандармерија, али је било и Срба који су извршавали наређења окупатора.

"Било је Срба који су помагали на сваки начин Јеврејима, али било је и оних који су учествовали у колективним убиствима", рекао је амбасадор Израела.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман рекао је да се злочини које су починиле тадашње власти у Немачкој морају запамтити и да се без сећања на њих не могу затворити врата злу.

"Заиста је потребно да се сетимо свега и свих жртава холокауста, јер жртве нису били само Јевреји, већ и многи други", рекао је Дитман.

Један од аутора изложбе Милован Писари каже да је тема изложбе холокауст и злочин у Србији у октобру 1941. године.

Октобар је месец, наглашава он, у коме злочин достиже највеће размер, јер је завршена прва фаза холокауста, а почиње друга фаза холокауста- интернирања жена и деце.

"Ми смо хтели овом изложбом да прикажемо и оно што се дешава око холокауста,да повежемо холокауст са свакодневним животом других становника овог града и ове земље", рекао је Писари.

Аутори изложбе кажу да су желели да покажу да се холокауст дешавао у центру Београда, где су остали људи ишли на посао, на утакмице, биоскопе, позоришта.

Писари каже да те људе не треба осуђивати и да данас треба да се запитамо да ли постоје људи око нас који трпе насиље, који су на разне начине дискриминисани, да ли има расизма.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
16° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се