Недостаци у примени Закона о реституцији

Биљана Ћосић и Душан Станојевић двоје су од седморо наследника брачног пара који је пред Aгенцијом за реституцију потраживао Хотел Праг, четири стана у Вишеградској улици, кућу у центру Београда, 20 хектара земље у Ветернику. Костићи нису имали деце, па су желели да их наследе комшије, рођаци и једна социјална установа.

Душан објашњава да су власници умрли прошле године у току поступка за повраћај и нису успели за живота да врате имовину. "Нас као наследнике Агенција оспорава", рекао је Душан.

"Пошто ни они нису дочекали враћање – вероватно нећемо ни ми", каже Биљана.

Наследници су се надали измени закона, међутим, ни оне им не иду на руку. Костиће ће, по важећем закону, уместо оних које су желели, наследити држава. Измене закона о реституцији чекају у Влади.

"Измене закона нису суштинске у смислу давања новог права али омогућавају ефикасније остварење постојећег права датим постојећим законом. Бржи поступак ће смањити могућност жалби и тужби и смањиће фрустрацију грађана да тешко долазе до остваривања својих права", рекао је директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Примена закона о враћању одузете имовине, показује и бројне недостатке – већ дуже време упозоравају и у Мрежи за реституцију.

"Закон мора да се измени како би се уклониле оне препреке које су дефинитивно идентификоване а оне долазе не из самих проблема у закону већ долазе због злоупотреба лошег закона од стране оних који су задужени да их примењују", истиче Миле Антић из Мреже.

Искуства земаља у окружењу показала су да је  Закон о реституцији било неопходно мењати више пута током примене.