Академска анализа "јогурт револуције"

Загрепчанин Марко Грдешић имао је осам година када су у Новом Саду догађала "јогурт револуција" коју данас истражује у оквиру докторске тезе коју ради на Универзитету Висконсин у Америци.

"Унети мало више светла у те године краја Југославије је доста важно, јер је ту набијено у кратком времену много тога. Има доста противречних кретања. Тако да и ова анбирократска револуција, иако је остала запамћена по национализму, има заиста свега ту", објашњава Марко Грдешић, асистент на Факултету политичких наука у Загребу.

Чега је све било и шта данас мисле о догађају који је мобилисао највећи број грађана у новијој историји, то је тема његовог социолошког истраживања, а на учешће се позивају они који су тада били у маси испред Бановине.

Али најмање је било Новосађана на митинзима 5. и 6. октобра 1988. године. Покренуо их је из Бачке Паланке Михаил Кертес, а циљ је био смена војвођанског руководства.

Све је то био део шире тзв. антибирократске револуције, а њен крајњи исход био је учвршћивање на власти Слободана Милошевића.

Политиколози који су се бавили протестима с краја осамдесетих подсећају да су они у почетку имали демократски потенцијал, покренут социјалним незадовољством различитих група: индустријских радника, Срба с Косова, али да је временом све добило политичку конотацију.

"Нажалост тај потенцијал је злоупотребљен од стране недемократске власти, значи ради учвршћивања власти Слободана Милошевића и радикализације сукоба тако да од тада практично креће радикализација и спирала сукоба између република", наводи Небојша Владисављевић, професор на Факултету политичких наука у Београду.

Уставним променама после "јогурт револуције", значајно су смањене надлежности које су покрајине имале по Уставу из 1974. године.