Велика прашина око најава о новом закону о трансплантацији

Да му крајем 2006. године у Грацу у Аустрији није урађена трансплантација срца, хирург Душан Шћепановић вероватно не би разговарао са нама, не би био борац за бољи програм трансплантације у Србији, али, оно најважније - пропустио би неке од најзначајнијих породичних тренутака.

"Не бих дочекао да моји синови дипломирају и постану доктори, не бих дочекао да их оженим, и не бих дочекао унуке. Погледајте шта бих све у животу пропустио да није било једне немачке породице која је одлучила да неком Душану Шћепановићу са брдовитог Балкана поклони срце сина јединца који је настрадао у саобраћајној несрећи", истиче хирург проф. др Душан Шћепановић.

Да је Србији неопходан закон по коме би сви грађани били потенцијални даваоци органа, осим оних који се упишу у регистар недавалаца, професор Шћепановић апелује уназад годинама.

"Суштина ствари је да неће нико никога да јури по улици да му узима органе. Прво, то је немогуће, то може да се уради само у болници и нигде више. Друго, то је нови живот", додаје Шћеповић.

Хрватска модел претпостављене сагласности има од 1998. године. Сада је то земља која има највише трансплантација у Европи и свету, у којој грађани најкраће чекају на спасоносни орган.

"Хрватска има четири и по милиона становника, две хиљаде и две стотине њих је изразило да се противи даривању органа. У пракси, уколико не нађемо особу да је у регистру, увек се приступа породици. Хрватск данас нема проблем, наши грађани су информисани о важности даривања органа. После смрти у готово 90 одсто случајева добије се сагласност породице", указује национални координатор за трансплантацију Хрватске Мирела Бушић.

Из Управе за биомедицину Министарства здравља најављују да би до половине године требало да буде усвојен нови Закон о трансплантацији органа, ткива и ћелија.

"Радне групе ће наредна четири месеца радити са експертима ЕУ и сви модели, да ли ће то бити претпостављена или информисана сагланост одлучиће радна група. Након јавне расправе иде скупштинска процедура", наводи др Ненад Милојичић из Управе за биомедицину.

До јавне расправе и податак да би у Србији чак 70 одсто грађана прихватило трансплантацију органа, међутим, проценат позитивних одговора на питање да ли бисмо били и давалац органа, дупло је мањи. А зашто је то тако, можда би свако од нас требало да се запита.