Дипломци ЕТФ-а тражени на тржишту

У протеклих седам деценија дипломирало је више од 22.000 електроинжењера, магистрирало 2.000, докторирало 700, док је мастер дипломе стекло њих 2.000.

Као лидер у високошколском образовању, реформу су започели 2003. године, па су ови дипломци најтраженији на тржишту. Од факултета најбољи студенти добијају награде, а од компанија које траже стручњаке из те области стипендије и плаћена путовања.

"По завршетку студија добила сам посао у 'Мајкрософту', мислим то је логичан корак за све студенте мог одсека, тако да је то одобар бенефит овог факултета", каже Марија Чивовић студенткиња Рачунарске технике и информатике.

Ђорђе Лукић студент Телекомуникације и информационе технологије каже да би се прво опробао у српској индустрији, а затим гледао неке интернационалне компаније.

Софтверско инжењерство је постало инетресантно пре свега за софтверске компаније, па су се појавиле и нове стипендије. Велики број професора ради на домаћим и међународним пројекетима.

"Практично и државна предузећа и стране компаније и компаније младих људи које су новоформиране и које су успешне на светском тржишту", истиче декан Електротехничког факултета УБ проф. Зоран Јовановић.

Срђан Вербић министар просвете, науке и технолошког развоја истиче да се нада да ће се у догледно време наћи решење које ће потећи са Електротехничког факултета - како најбоље задржати као предаваче на овом факултету, а ипак мотивисати ђаке да долазе ту зато што су ти, како каже, заиста најбољи.

Своје идеје често предлажу Академији наука.

"Друга траума са електроинжењерима од прихватања места председника САНУ јесте та што су електроинжењери управо они који долазе са идејама о реформама, идејама како шта треба да се промени израженим чак и у форми различитих једначина", истиче председник САНУ, академик Владимир Костић.

А електроинжењери подсећају да им је циљ да стварају довољно кадрова који ће развити Србију, градећи извозно орјентисану привреду засновану на знању.