Дипломци ЕТФ-а тражени на тржишту

Пре 110 година Србија је добила Технички факултет. Пре 80 година уведен је машинско-електротехнички одсек, да би касније, развојем науке ти одсеци постали самостални факултети. Данас Електротехнички факултет школује младе који редовно побеђују на такмичењима знања, лако долазе до посла и најчешће каријеру граде у иностранству.

У протеклих седам деценија дипломирало је више од 22.000 електроинжењера, магистрирало 2.000, докторирало 700, док је мастер дипломе стекло њих 2.000.

Као лидер у високошколском образовању, реформу су започели 2003. године, па су ови дипломци најтраженији на тржишту. Од факултета најбољи студенти добијају награде, а од компанија које траже стручњаке из те области стипендије и плаћена путовања.

"По завршетку студија добила сам посао у 'Мајкрософту', мислим то је логичан корак за све студенте мог одсека, тако да је то одобар бенефит овог факултета", каже Марија Чивовић студенткиња Рачунарске технике и информатике.

Ђорђе Лукић студент Телекомуникације и информационе технологије каже да би се прво опробао у српској индустрији, а затим гледао неке интернационалне компаније.

Софтверско инжењерство је постало инетресантно пре свега за софтверске компаније, па су се појавиле и нове стипендије. Велики број професора ради на домаћим и међународним пројекетима.

"Практично и државна предузећа и стране компаније и компаније младих људи које су новоформиране и које су успешне на светском тржишту", истиче декан Електротехничког факултета УБ проф. Зоран Јовановић.

Срђан Вербић министар просвете, науке и технолошког развоја истиче да се нада да ће се у догледно време наћи решење које ће потећи са Електротехничког факултета - како најбоље задржати као предаваче на овом факултету, а ипак мотивисати ђаке да долазе ту зато што су ти, како каже, заиста најбољи.

Своје идеје често предлажу Академији наука.

"Друга траума са електроинжењерима од прихватања места председника САНУ јесте та што су електроинжењери управо они који долазе са идејама о реформама, идејама како шта треба да се промени израженим чак и у форми различитих једначина", истиче председник САНУ, академик Владимир Костић.

А електроинжењери подсећају да им је циљ да стварају довољно кадрова који ће развити Србију, градећи извозно орјентисану привреду засновану на знању.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи