Шта о нама говори то како говоримо

Једна особа из Пирота, друга из Лесковца, а трећа из Београда. Они су различите старости, вероватно и различитих интересовања и степена образовања. Али, по начину на који говоре, многи ће помислити да знају све о њима.

"Уколико неко говори дијалектом југа Србије, одмах ће га сматрати лошим стручњаком, као неко ко није довољно компетентан као неко ко говори београдским говором. Рекли би да су то људи који су са села и који су лоше образовани, сумњивих моралних квалитета, сумњивих политичких избора и врло сумњивог културног укуса", указује Тања Петровић, ауторка књиге "Србија и њен југ".

Такве предрасуде можда најтеже подносе млади. Нарочито када са југа Србије дођу на студије у главни град.

"Врло брзо прихвате чињеницу да постоји престиж и да они, ако желе да се снађу у одређеној средини и да буду препознати као академски грађани и грађанке, морају да усвоје одређене аспекте тог престижног варијетета", напомиње Јелена Филиповић, професорка социолингвистике на Филолошком факултету.

Чињеница је да се ни на југу, ни на северу не говори по стандарду.

За разлику од на пример Француске, где се као стандардни узима говор главног града – Париза, на нашим просторима није тако. У Хрватској се, тако, најприближније стандарду не говори у Загребу, већ у појединим деловима Славоније.

У Србији, и Београђани и јужњаци губе говорну битку, а добијају је Ваљевци. Али, само у теорији. У пракси, као правилан, узима се говор који су нам наметнуле образовне и научне институције – Филолошки факултет, САНУ, Институт за српски језик.

"То је стандард великих урбаних центара и онога што чујемо на телевизији, пре свега мислим на емисије културе, а не на ријалитије и све што се може видети на нашим телевизијским каналима. То се најчешће повезује са севером, са урбаним говором Београда и Новог Сада", додаје Филиповићева.

Другачије није ни у Хрватској – престижно је када се говори загребачки, далматински или сплитски, али не и загорски. Како искоренити предрасуде?

"Лингвисти би могли помоћи да се разбијају те предрасуде у смислу да људи не би требало да се стиде и да говоре својим локалним говором или да имају свој неки локални специфични нагласак, без обзира на то који је", наводи Мате Каповић, лингвиста из Хрватске.

Лингвисти имају задатак да разбију предрасуде, а сви остали да говоре онако како желе да говоре. Јер би различити дијалекти требало да буду и највећа културна вредност.