"Танјуг" престаје да јавља

Танјуг је настао у Јајцу, по идеји Моше Пијаде, како би народ и свет сазнали о антифашистичкој борби на тлу Југославије. Седамдесет други рођендан дочекује са одлуком о гашењу.

"Процењујем да би сутра можда могао да буде последњи радни дан, али пошто смо ми врхунски професионалци, имамо проблем са тим да престанемо да радимо. Ми ћемо вероватно у комуникацији са директорком видети како ћемо и на који још начин неко време радити – или нећемо", каже председник Синдиката новинара Србије у Танјугу Мирко Драгишић.

Октобарску плату су примили. За проведене године рада чекају их отпремнине.

Директорка Танјуга Бранка Ђукић каже да су статус и трансформација Танјуга били тема сталне комуникације ње као директора и ресорних министарстава, као представника оснивача и власника агенције.

Према њенм речима, такав исход се могао предвидети од усвајања Закона о информисању, којим је, каже, у старту избор сужен на продају агенције или гашење.

"Новинске агенције су скуп бизнис. Све националне агенције у Европи, и приватне и јавне, послују у малој или великој мери уз финансијску подршку државе. Несумњив професионални бренд Танјуга, у Србији и изван ње, тржиште које је освојио, као и сервиси вести од јавног, али не и комерцијалног интереса, нису били довољно јак мотив за инвеститоре", истиче Ђукићева.

У таквој ситуацији, додаје директорка Танјуга, власник агенције је поступио у складу са Законом о информисању који је, подсећа, наишао на општи консензус и одобравање.

Нино Брајовић из УНС-а каже да се могло покушати са преносом капитала на запослене. "На тај начин би Танјуг преживео. Да ли би и на дугу стазу преживео, то је већ друго питање", истиче Брајовић.

Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања, указује да 146. члан каже да Закон о Танјугу престаје да важи или моментом закључења купопродајног уговора или 31. октобра.

Одговарајући на питање да ли су запослени могли да добију акције, Ђукићева наводи да то није питање за Танјуг јер одлука да се објави оглас о подели бесплатних акција није у надлежности агенције.

"За оне којима је позната пракса у Европи и свету, то је само теоретско питање. Ниједна национална новинска агенција у Европи и свету није у власништву запослених као акционара. Аустријска и данска агенција јесу акционарска друштва, али су акционари медијске компаније, а не запослени", истиче Ђукићева.

Према њеним речима, за то свакако постоји добар разлог, иначе би, каже, бар негде у свету постојала бар једна агенција таквих капацитета, а коју би поседовали запослени. 

Ђукићева истиче да Танјуг није оставио дугове, а запосленима су зараде, као и све остале принадлежности, све време редовно исплаћиване, укључујући и текуће, за октобар.

Директорка Танјуга додаје да, када је реч о отпремнинама, нема никакве сумње у то да ће и оне свима бити исплаћене.

"Надам се да ће за врсне професионалце, а много је младих, образованих људи у Танјугу који су заиста изврсни агенцијски новинари, бити места у неком озбиљном, а стабилном спском медију, каквих, на жалост, нема много", напомиње Ђукићева.

Рок за приватизацију 73 медија у Србији истекао је 1. новембра. Нове власнике добило је њих 36.