Природно благо Србије, подручје Караш-Нера и званично заштићено

Захваљујући јединственом биљном и животињском свету који насељава реку Неру, делове Делиблатске пешчаре и реке Караш, Скупштина Војводине прогласила је тај предео средњег Баната заштићеним подручјем.

Нера представља еколошки коридор од међународног значаја, тече дуж границе Србије и Румуније, повезујући Карпате и Панонску низију. Текући кроз равницу задржала је планински ток, а њен биљни и животињски свет карактеристичан је за брдске пределе.

"Реке Нера и Караш су једине две неуређене реке у Војводини. Нису прокопани канали, а река Нера с времена на време плави поготову у пролећним месецима и самим тим како се вода излива, настају чувене плавне ливаде на којима обитавају специфична флора и фауна која је веома ретка не само у Војводини и у Србији уопште већ и у Европи", каже Милан Белобабић из Удружења грађана "Аурора Бела Црква".

Већи део заштићеног подручја Караш-Нера чине пешчарске, степске ливаде и пашњаци, на којима је развијено сточарство. Да се то подручије заштити, годинама уназад залагао се невладин сектор Беле Цркве.

"Ово је изузетно важно подручје због присутних биљних и животињских врста. Након година борбе за заштиту овог подручја, коначно је ове године дошло до проглашења предела изузетних одлика Караш-Нера", истиче Милица Кнежевић из Удружења грађана "Аурора Бела Црква".

У мртвајама Караша гнезди се патка њорка, долина Нере је једино познато станиште жабе травњаче и поскока у Војводини, а бројне птице грабљивице хране се на валовитим пашњацима Малог песка.

"У последњих девет година уз помоћ ресорног Покрајинког секретаријата за заштиту животне средине обишли смо 13 заштићених подручја и заиста смо се уверили са каквим природним вредностима располажемо, какву природу имамо и зашто је важно да је чувамо", каже Драгана Ратковић из Удружења новинара "Еко Вест".

Пределом изузетних облика Караш-Нера управљаће дирекција за изградњу Општине Бела Црква, који је сада у обавези да изради десетогодишњи план управљања тим подручјем.

Остали аутори: Драгана Вучићевић
број коментара 0 Пошаљи коментар