Србија на дну европске лествице по броју донора органа

За два сата донорску картицу потписало је тек троје људи, док је у шетњи Кнез Михаиловом, организованој поводом Европског дана давалаца органа, било тек 20-ак људи, и то организатори акције, представници Министарства здравља, удружења пацијената и новинари. 

И то показује колико мало размишљамо о тој теми. Ипак, јуче екипа РТС-а је на ВМА забележила предавање о значају трансплантације коју је слушала пуна сала кадета и кадеткиња, будућих лекара.

У Србији у овом тренутку донорску картицу има око 120.000 грађана, док се трансплантације раде у пет здравствених центара.

"ВМА је прва 2002. године почела са издавањем донорске картице у Републици Србији, и током 13 година је доста урађено, имамо добре резултате у трансплантацији бубрега, костне сржи, о којој се мање говорило а лидер смо у региону", каже в. д. начелника ВМА Зоран Шегрт.

У Србији бубрег, у просеку десет и више година, чека око 600 пацијената, а у европским земљама - најдуже три године. Наши грађани за замену других виталних органа најчешће немају ни толико времена, али ни други лек осим трансплатације.

"Ово је прилика да свима кажемо да смо ми сви потенцијални примаоци пре него даваоци, и да бисмо требали да помажемо из хуманости и човекољубља, а ако не направимо један такав програм, трпећемо сви", каже координатор за трансплантацију ВМА Ђоко Максић.

Директор Управе за биомедицину Министарства здравља Ненад Милојичић истиче да је значајно јачање сопствених капацитета ширењем мреже донор болница, куповина опреме за утвђивање мождане смрти, стална медијска кампања, евентулана промена законске регулативе, и проналажење адекватног модела финансирања програма трансплантације у Србији.

Да бисмо то постигли и можда ухватили последњи воз за развој трансплантације, неопходно је да иза тог програма стане држава, јер по броју трансплантација показујемо и колико смо као друштво развијени и солидарни.