Више од 500 породица чека истину о несталим бебама

Удружења родитеља несталих беба сматрају нацрт закона срамним и позивају све родитеље да га једногласно одбију.

"Цео закон је базиран на закону о парничном поступку, цео закон, ви истрагу не можете водити преко закона о парничном поступку, он иде у смеру накнаде штете. Нас овде, мене лично, паре не занимају, ја хоћу истину и правду за своје дете, за своја два детета", каже Радиша Павловић из Удружења за истину и правду о несталим бебама.

Нацрт предвиђа да суд прикупља доказе и одреди надокнаду до 10.000 евра. Рад суда био би под надзором независних тела, а родитељи подсећају – судство је независно и та тела га не могу контролисати.

Пријаве могу да поднесу они који сумњују да им је дете отето од 1970. до 2013. и који су случај већ пријављивали.

"Покушавали смо да се изборимо и да тај датум буде од после Другог светског рата до данас. Много родитеља очекује управо овај закон да би могли да поднесу кривичне пријаве или већ како будемо дефинисали, међутим, држава нам је и ту онемогућила и направила је једну велику дискриминацију", каже Мирјана Новокмет из Београдске групе родитеља.

У Министарству правде кажу да је то тек нацрт закона, а да ће у стварању коначне верзије учествовати родитељи, правосуђе и цивилни сектор. Подсећају да је Србија прва земља која доноси овакав закон и да нису имали на кога да се угледају.

"Радна група је, узимајући у обзир правни оквир, уставне одредбе, као и застарелост кривичног гоњења, израдила такав концепт закона који ће у највећој могућој мери родитељима изаћи у сусрет", наводи се у саопштењу Министарства правде.

Закон о несталим бебама стиже после пресуде Европског суда за људска права у случају Зорице Јовановић, којој је беба нестала из породилишта у Ћуприји 1983. године. Стразбур је Србију обавезао да јој исплати обештећење и да успостави механизам који ће дати одговоре и другим родитељима.

Према подацима Министарства здравља, у Србији је више од 500 породица које сумњају да су им бебе украдене.