Читај ми!

Грађанска солидарност недовољна за помоћ мигрантима

У Србију свакодневно долазе људи које је нека тамошња олуја отерала из својих домова на Блиском Истоку. Иако им је наша земља успутна станица на путу ка ЕУ, овде их има све више а помоћ им је све потребнија. У току је неколико хуманитарних акција прикупљања хране, воде, одеће, али чини се да то није довољно. Помоћи нема за све.

Београд им је успутна станица на неизвесном путу ка Европској унији, а онима који дане проводе у парку неопходно је све - храна, одећа, средства за хигијену.

"Овде сам три дана. Није било хране, добио сам само једну кафу синоћ", каже један мигрант. Други се пак жале због деце за коју немају млека.

Последње две недеље двадесетак волонтера Центра за помоћ обилази избегле.

"Ми не можемо да дамо храну и пиће свима, него једном малом делу људи, али мислим да је пажња и осећај да је неко дошао да их посети важнија од новца, хране и тога што ми доносимо", каже волонтерка Николина Бјелић.

Грађани су се сами јавили са жељом да помогну, истичу у Центру.

"Људи не желе да се сликају, не желе да причају о томе, али често зову нашу канцеларију да донесу помоћ. То не сме да прође неопажено и то је за сваку похвалу. Сада је питање система да реагује, солидарност грађана може донекле да помогне али за ове бројке које долазе потребна је помоћ државе и Црвеног крста", каже Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Солидарност Београђана видљива је на делу, сагласни су организатори још једне хуманитарне акције, коју је организовао "Миксер", а која је симболично почела на дан обележавања дведесетогодишњице операције "Олуја". Трајаће, кажу, док год буде требало.

"Неко опште мишљење које је владало међу грађанима Београда јесте да углавном они игноришу проблем, окрећу главу и не чине ништа. Међутим, по нашем искуству требао је само један мали позив и велики број грађана се укључио", каже Ивана Зарић, представница "Миксера".

Прихватни центар у Прешеву углавном је прва станица избеглима, а процене су да их дневно у нашу земљу уђе 1.000. Некима је обезбеђен и оброк.

"Од Црвеног крста и УНХЦР-а добијамо по 400 оброка дневно. Пошто је тај број већ велики, имамо критеријуме - увели смо бонове, дајемо женама и деци до 10 година и они су покривени тим боновима", рекао је Ахмет Алими из Црвеног крста у Прешеву.

Преко 62.000 људи је у овој години затражило азил, а исто толико их је прошло кроз Србију. Талас избеглица би, према проценама стручњака, могао да потраје још шест месеци.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(петак, 14. авг 2015, 22:50) - anonymous [нерегистровани]

bravo

ovo mi se sviđa

(петак, 07. авг 2015, 12:16) - Арсеније Дангубић anonymous [нерегистровани]

Треба им помоћи, али и контролисати

Треба им заиста и људски и хришћански помоћи јер и кроз то постајемо велики и пред Богом и пред другим народима, али и строго контролисати све који су војно способни да се међу њима не убацују на овај начин и исламски терористи !!!

(петак, 07. авг 2015, 10:11) - anonymous [нерегистровани]

Izbeglice

@ponosan
U redu je sto si ponosan, ali te izbeglice nose sa sobom par hiljada evra, jer niko za džabe neće da ih preveze počev od sopstvene zemlje pa na dalje. Iskreno treba žaliti one koji nemaju takvih mogućnosti.

(петак, 07. авг 2015, 09:01) - глас разума [нерегистровани]

поносан на свој велики народ

Како рече Обилић у филму Косовски бој... "тиме уписујем границу између тебе и мене" тако је наш народ опет показао своје велико и непобедиво срце, одвајајучи оно мало што може од своје сиротиње да помогне људима у невољи, јер добро знамо како невоља изгледа и колико значи и најмањи знак пажње и подршке људима који су изгубили све што су стварали целог живота. Има нас разних и свакаквих, неки протерују стотинехиљада људи и славе сваке године уз неконтролисане изливе фашизма и примитивизма, док опет неки други од уста одвајају да помогли људима непознатим и страним у невољи... Поносан сам на велико срце мог великог народа!