Како је ћирилица поделила новинаре

Иницијатива да се ћирилична штампа ослободи ПДВ-а претворила се у оштру расправу и тешке речи у серији текстова који се смењују готово сваког дана, већ три недеље.

Иницијативу су покренуле Политика и Вечерње новости, а њиховим аргументима за заштиту писма успротивили су се уредници Данаса и Времена. Отишло се предалеко, сагласне су обе стране.

"Ја нисам започела полемику, него иницијативу да се помогне ћирилици", каже Љиљана Смајловић, главна и одговорна уредница дневног листа Политика.

"Ја немам ништа против ћирилице, напротив, мислим да је иницијатива лоша", наводи Драгољуб Жарковић, главни и одговорни уредник недељника Време.

Тако је почело - -уредницима латиничне засметали су аргументи колега из ћириличне штампе. Аргументи су били: издања на ћирилици нису поклекла пред таблоидизацијом, чиме се одричу дела тиража, заштитом писма штити се углед професије. Зато су сматрали требало би да буду ослобођени ПДВ-а.

"Ми смо се начитали баш из тих новина које су покренуле иницијативу, брда лоше пропаганде која је направила штету у Србији и све је то било објављено на ћирилици. Писмо нема везе са професионалношћу", каже Жарковић.

"Имамо српске интелектуалце који кажу, то је назадно и ратни злочини су се на ћирилици правдали, па хајде да је пустимо да умре", каже Љиљана Смајловић.

Аргументи из деведесетих и изгледа неизбежна - прва и друга Србија - наличје су дебате.

"Нисам ја ишла код њих него сам рекла дајте да заштитимо ћирилицу, а онда је друга Србија устала и рекла - ма каква ћирилица, они су носиоци подела, они инсистирају на поделама, њима је ћирилица нешто што је ружно и ознака прве Србије са којим не желе ништа да имају", каже Љиљана Смајловић.

"То се претворило у једну полемику која је предалеко отишла, непринцијелна је потпуно и ја сам се, после једног текста где сам морао да браним и личне интегритет и интегритет редакције у којој радим, из тога повукао јер немам намеру да се пребројавам на наше и њихове", каже Жарковић.

О чему се заправо полемише, док се расправља о ћирилици.

"Главни проблем полемике око ћирилице је тај што се иза полемике око ћирилице крије полемика око национализма. Код нас је ћирилици направљена медвеђа услуга да је она направљена симболом национализма", каже филозоф Владимир Милутиновић.

Неправедно. Али да ли је макар, таква каква је, полемика о њој успела да нас подсети на већ помало заборављени жанр?

"Полемике су корисне зато што је то разговор, а полемика која прекида разговор не би била баш корисна. Ова чини ми се да је произвела више штете него користи", каже Милутиновић.

Полемика можда и нема будућност, али иницијатива можда и има. Пореска управа још нема одговор на питање какав ће бити епилог ове иницијативе.

Министар финансија рекао је да смањење пореза на додату вредност на сву штампу не би било оптерећење за буџет, а да ће се остало анализирати.

Број коментара 23

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи