Сећање на жртве Јасеновца

Јасеновац је најстрашније стратише и својеврсни понор људске врсте, али је на нама да премостимо тај понор искреним праштрањем, рекао је премијер Србије Александар Вучић додавши да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.

Вучић је, на церемонији обележавања "Дана сећања" на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац, на спомен обележју у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, поручио да на том месту јасно српски народ каже да не пристаје на смрт, да ће чувати своју отаџбину и род, и да ће се борити за живот, без жеље да се икада свети, али и да никада неће заборавити.

Како је навео, у овој плодној равници, убрзо по формирању усташке Независне државе Хрватске, успостављен је највећи логор смрти, који је уједно био и један од највећих у Европи, где је вршено систематско ликвидирање цивила, а страдалници су били криви само зато што су Срби, Јевреји, Роми и они који нису желели да служе усташким и окупационим снагама.

"Овде је мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније стране", нагласио је Вучић додајући да су ту покушали да истребе Србе, да затру наше ћирилично писмо, наше семе, без милости и гриже савети.

Како је навео, када је долазио на ово стратиште није знао шта да ради, да ли да ћути, пошто смрт ћути, а велики број жртава захтева вечну тишину; да ли да вришти, зато што сваки злочин вришти, а оволики злочин тражи да вришти читав свет, или да плаче, јер су нестали многи, међу њима 20.000 деце, који нису могли да се радују свом детињству и умрли су у пакленим мукама.

Према његовим речима Јасеновац је место нашег највећег страдања, али и постојања и додао да су нас овде скупљали да нас униште, а да ћемо се скупљати да живимо и да више никада не дозволимо да нас убијају.

О обиму злочина говори чињеница да се и 70 година од пробоја заточеника обављају истраживања, идентификују жртве, јер хиљаде породица не постоје на списковима, а на нама је да не дозволимо да се забораве.

"Не смемо и нећемо да дозволимо да нас понижавају говорећи како многи који су убијени у ствари нису ни живели. Сукобе 90-тих немогуће је разумети без схватања значења речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа, колективног страха од истребљења западно од реке Дрине. Наше сећање није математичко ни политичко, већ људско, засновано на исконској потреби да се саосећа са онима над којима се врши насиље, посебно овако страшно", поручио је Вучић.

Истакао је да Јасеновац и његове безбројне жртве не смеју да раздвајају будуће генерације. Јасеновац мора да постане место заједничког окупљања, сећања, учења и суочавања са прошлошћу, молитве и праштања, подвукао је премијер.

"Мржња која је градила Јасеновац и Градину је страшна, туга коју изазива је страшна, а чак и опростити овде је страшно - морамо и можемо, али је страшно. С тога овде можемо само две ствари да урадимо. Прва је погнемо главу, да је спустимо у положај оних који је нису спуштали ни пред клање, да одамо почаст и покажемо да се сами кајемо пред сваким злочином који је починила наша врста, која се зове човек, понекад без икаквог разлога, а после да подигнемо главу високо и кажемо: ви крвници сте урадили свој посао, али слабо, ми смо опстали и живимо. Живи Србија, живи Српска", нагласио је Вучић.

Додик: Желимо мир, али не заборављамо

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је из Доње Градине да такав злочин није виђен на овим просторима - ни пре, ни после.

Зато, додао је, "Јасеновац остаје као сведок времена да једна фашистичка творевина, НДХ својом идеологијом и настојањем да Србе склони са ових простора, није оклевала да то учини ни према деци, којих је убијено преко 20.000".

Како је рекао, та деца нису знала ни зашто се ту налазе и веровала су да ће једног дана изаћи, али су убијена само зато што су припадала српском народу и што нису спремна да своју слободу тек тако дају.

"Зато је кључна реч овде слобода, најскупља реч која у српском народу постоји је слобода, да се живи да се преживи геноцид. Слобода је била и порука нама да се боримо за будуће и све наше генерације, да ту слободу живимо на прави начин. А слобода је за нас увек значила начин на који ћемо преживети, слобода је данас борба за наша права. Слобода је данас једина жеља свих нас, слободу морају да разумеју они који покушавају да нам креирају живот, слобода је била на уснама оних који су нам довикнули да бранимо отаџбину, језик и крсну славу", поручио је Додик.

Председник Републике Српске је рекао и да "нисмо разумели да вапај и страдања који су несумњиво геноцидног карактера била порука да Срби никада не смеју дозволити да буду стерани у државе које их тако безочно ликвидрају".

"Зато ратове из 90-их година не може нико да схвати, а да се не окрене и погледа шта је било у Јасеновцу и шта је било са Србима у Другом светском рату", рекао је Додик.

Зато смо, поручио је Додик, данас овде на месту велике туге која никада неће отићи одавде, туге која је лелек, плач јаук, која се разлазе овом шумом пољима, у нашим друшама и у нашим срцима и никада неће нестати.

Претходно су венце положили премијер Вучић и саветник председника Србије Оливер Антић, председник Републике Српске Милорад Додик.

У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор.

Градоначелник Модине из Израела поручио је окупљенима да јеврејски народ не може ни да заборави ни да опрости.

"Јеврејски народ је изашао из холокауста рањен, али још увек дише и никада више Јевреји неће бити без заштите и без дома, истакао је градоначелник Модине Хаим Бивас.

"Никада нећемо поверити нашу безбедност странцима, а не можемо се ни ослонити на доброту странаца. Бићемо јаки, одлучни и посвећени одбрани нашег народа, зауставити сваку руку која се подигне на нас, да нам науди, било где у свету", поручио је Бивас.

Осим премијера Србије и саветника председника Републике, обележавању Дана сећања присуствовали су и министри у Влади Србије: Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик председнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и "Аушвиц за Србе".