Три брата - два генерала и пуковник

Димитријевићи су борци из Балканских и Великог рата. Сећања на њих, деценијама је чувала, углавном, породица. Миливоје каже, да са поносом носи име деде генерала.

"Цео живот живим са причом о деда Миливоју, чика Вељи и чика Милану и то су породичне приче. С колена на колено преносимо и мој син је васпитаван у том духу Првог светског рата", каже Миливоје Живановић, унук генрала Миливоја Димитријевићa.

И на зидовима куће у центру Београда налазе се фотографије из тог доба. Један део грађе поклоњен је војном музеју, а један је сврстан у архиву светске културне баштине јединственог Електронског архива Првог светског рата, "Еуропеана 1914-1918", где су своје породичне историје испричали житељи 18 европских земаља.

"Ова кућа је зидана захваљујући деди, његовој, мајци, баки и то је њихово власништво било, та три брата су подигли ову кућу и у темеље зграде ставили албанске споменице", наставља Живановић.

Миливоје не би преживео прелазак преко Албаније да није било кучета Арапчета које му је грејало ноге. А породична легенда каже и следеће:

"На пробоју Солунског фронта, када се Кајмакчалан пробијао, он је дао савете војводи Мишићу. Иако је његов претпостављени био војвода Степа Степановић он се као пуковник тада обратио Мишићу и он је те савете прихватио. То је чисто једна тактичка војничка прича. Захваљујући Миливоју сломљен је отпор Бугара и Аустроугара и онда га је једном приликом, на једној вечери војвода Мишић похвалио и потапшао деду по рамену", прича Миливојев унук.

Дивизијски и бригадни генерали, коњички пуковник и командант Двора, браћа Димитријевићи, ратовали су од 1912. до 1920. године. За своја јунаштва добили су највећа српска, али и француска и руска одликовања.