Демографски аларм – Срба све мање

Да би наплатио оно што је уложио у своје образовање, посао ће потражити изван Србије. Дарко Кадвањ је био један од најбољих студената Архитектонског факултета.

"Одлучио сам да идем даље, изван Србије. У суштини, поготово у мојој струци, пошто сам архитекта, наш кадар је претрпан овде и нема довољно инвестиција да се ми можемо исказати", прича Дарко Кадвањ.

Слично је изговорило 150.000 људи који су од 2002. до 2011. године емигрирали из Србије, подаци су Завода за статистику. Највише њих је отишло из Браничевског округа.

"Њихова просечна старост је мања од просечне старости становништва у Републици Србији. Они су у просеку стари око 28 година, а просечна старост становника у Србији је 42 године. Млађе нам је становништво у иностранству – оно које је отишло из Србије него становништво у Србији", истиче Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Тако смо, објашњавају у Заводу, добили бољу образовну структуру међу онима који су отишли него међу онима који су остали – 19 одсто наших емиграната има више и високо образовање, док је таквих у Србији 16 одсто.

Напуштање земље тек је један од разлога зашто се Србији прогнозира тихо одумирање. Други је изузетно лош природни прираштај, пошто сваке године има 35.000 људи мање.

"Доћи ће до депопулације у Републици Србији, просто неће имати ко да оде", упозорава Гордана Бјелобрк.

Демографи рачунају да ће нас, чак и са најбољим пројекцијама, 2060. бити мање за 850.000. А према реалним, сваки трећи становник 2060. биће старији од 65 година.

"Уколико се наставе тенденције у погледу фертилитета, морталитета, миграција, тада би становника у Србији до 2061. било око 4.200.000. То је негде око три милиона становника мање него у време пописа 2011", објашњава Горан Пенев из Центра за демографска истраживања. 

Са тим бројем вратили бисмо се на број становника из 1927. За просту репродукцију потребно је да свака жена роди двоје деце. А тренутно спадамо међу најстарије становништво у Европи.