Трагом вести до романа

Како изгледа када новинар пише роман. Узме неки стваран догађај, истражи га и онда у њега убаци додатну радњу, рецимо љубавну причу. Тако је настала књига "Бродолом" Владе Арсића.

Брод је потонуо на ушћу Саве у Дунав. Према првим подацима, више од сто тридесет људи је настрадало, а преживело тек двадесет. Деветог септембра 1952. године када се та страшна трагедија догодила, вест о њој није могла да се прочита на насловним странама дневних новина тадашње Југославије.

Аутор романа "Бродолом" Влада Арсић објашњава зашто земља од тада 20 милиона људи готово да није чула за ову трагедију.

"Можда није ни чудо, зато што је 9. септембра био јубилеј велике непотопиве ратне морнарице на којој је присуствовао и друг Тито, па је вероватно било незгодно да се на насловној страни појаве две тако контроверзне информације", каже аутор романа.

Када се новинарско истраживање преточи у роман, онда он обилује стварним подацима и сећањима. Ипак, није ишло глатко.

"За мене је назанимљивије било да се трагедије многи не сећају укључујући чак и савременике који су тада живели у Београду. Они се те несреће уопште не сећају или се сећају кроз маглу", наводи Арсић.

Каже да је највише појединости о причи нашао у архивама Политике и Борбе и од неколико преживелих људи који се тог догађаја сећају као нешто најстрашније што су икад доживели у животу. 

"О трагедији брода Ниш се дуго говорило као о београдском Титанику, можда је то мало претенциозно с обзиром на то да је био стоструко већи него брод Ниш, али ако се има у виду да је на Нишу страдало свега десетак пута мање жртава онда можемо да замислимо трагедију која је тада захватила Београд, Земун, па и целу Србију", каже Арсић.

Роман о овој трагедији испреплетан личном емотивном драмом политички завађених породица и неочекиваним заплетом, аутор описује кроз ликове Ознашке и четничке породице чија се деца упркос мржњи очева воле.

"Ја сам желео да на примеру најтрагичније фигуре од свих настрадалих, од свих 120, 130 људи мотив ми је био пример једног тадашњег официра ЈНА који је у том хаосу успео да спаси своје дете да констатује да је жив и тек када га је окренуо на леђа схватио је да је спасао туђе дете, а да је његово остало заједно са мајком у утроби брода", каже писац.

Због прећуткивања трагедије и заслужне поште настрадалима, Арсић ће покренути акцију да на обали, у близини места бродолома буде постављена спомен плоча на 62 годишњицу ове несреће.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво