Петнаест година од бомбардовања РТС-а

У бомбардовању НАТО-а убијено је 16 радника РТС-а.

Погинули су Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео-миксер, Дарко Стоименовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Управни одбор Медијског јавног сервиса Србије одао је пошту трагично страдалим радницима наше куће, који су изгубили живот у НАТО бомбардовању. 

Удружење новинара Србије нагласило је у саопштењу "да још увек није спроведена целокупна истрага овог ратног злочина". УНС је навео и да подржава и цени досадашњи рад Комисије за истраживање убистава новинара и да "очекује да ће она имати кључну улогу у расветљавању свих околности убиства 16 медијских радника".

УНС је позвао Министарство одбране и Војнобезбедносну агенцију да Комисији за истраживање убистава новинара учине доступним све битне чињенице за утврђивање одговорних за тај тежак злочин.

Председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић рекао је да Комисија има нове податаке о убиству новинара РТС-а током бомбардовања, али да због истраге не може да говори о тим подацима.

Матић је рекао да ће Комисија, ради проналажења нових доказа, преиспитати материјале које поседују институције као што је Војнобезбедносна агенција.

"Затражили смо oд НАТО-а податке, који није везан само за овај случај, о одређеним комуникацијама у априлу 1999. године - шта се догађало, да ли су комуникације забележене и да ли нам могу бити доступне у истраживању", навео је Матић.

Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње савезне владе и људе и технику изместио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици. Милановићу је казна истекла 1. септембра 2012. године.

Влада Србије формирала је прошле године међународну Комисију за разматрање чињеница до којих се дошло у истрагама које су вођене поводом убистава новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, а мандат комисије је проширен и на случај убиства медијских радника РТС-а у бомбардовању 1999. године.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик "Зашто?", којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

Градска управа Града Београда, у лето 2013. расписала је конкурс за израду идејног решења спомен-обележја страдалим радницима РТС-а.

Пре месец дана у Кошутњаку је отворен спомен-парк "Да се не заборави", у коме је засађено 16 стабала пирамидалног граба, по једно за сваког настрадалог радника.

У пролеће сваке године, у знак сећања на погинуле раднике РТС-а, одржава се меморијални турнир у малом фудбалу под називом "Играјмо за 16".

Напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су 24. марта 1999. године и у њима је током 79 дана бомбардовања најмање 2.500 особа погинуло, а рањено и повређено више од 12.500 људи.