Цивилно друштво као контролор власти

Улога цивилног друштва као контролора власти и подстрекача демократских процеса је приоритет стратегије одрживог развоја цивилног сектора са чијом се израдом почиње, поручено је на конференцији "Укључи се - какво цивилно друштво желиш". Циљ је да цивилно друштво добије улогу какву има у развијеним демократијама.

Министар правде и државне управе Никола Селаковић је, отварајући конференцију коју је уз подршку ЕУ организовала владина Канцеларија за сарадњу са цивилним сектором, истакао да се у Србији морају успоставити поуздани механизми за препознавање интереса грађана. Један од најпоузданијих механизама је стално унапређење окружења за развој цивилног друштва и његово укључивање у друштвене процесе.

Према његовим речима, неопходан је стратешки приступ овом проблему, тако да је израда стратегије идеална прилика да се досадашњи примери добре праксе подигну на ниво општег циља, али и да се отклоне проблеми у сарадњи цивилног сектора и државе из прошлости.

"Потребно је успоставити принцип потпуне транспарентности у раду институција и раду цивилног друштва, а то, између осталог, значи и транспарентност финансирања. Тако се обезбеђује да организације цивилног друштва остварују оригиналну функцију на начин који гарантује остваривање интереса грађана и потпуну независност од политичких интереса", рекао је Селаковић.

Осврћући се на рад свог ресора и начине на које цивилно друштво може да му допринесе, Селаковић је подсетио да је цивилни сектор био позван да се укључи у припрему билатералног скрининга у поглављу 23 преговора са ЕУ, које је посвећено основним и људским правима, као и да је активни и драгоцен учесник процеса борбе против корупције.

Мишчевић: Важност стратешког планирања

Шефица српског преговарачког тима у приступним преговорима са ЕУ Тања Мишчевић истакла је да је стратегија која би се бавила цивилним друштвом неопходна зато што мора престати пракса да се размишља од данас до сутра, јер управо преговори са ЕУ показују важност стратешког планирања на дужи рок.

Мишчевићева је објаснила да се, на овом пољу, као и у случају других стратегија, стратешко планирање мора заснивати на јасном временском оквиру и механизмима за праћење примене постављених циљева.

"Преговори су подједнако велики изазов и за државу и за цивилно друштво, јер и једни и други граде систем који нам је неопходан за функционисање. У случају цивилног друштва то значи успостављање јасне функције контролора који има утицај на рад владе и јесте чувар и покретач реформи", рекла је Мишчевићева.

Према њеним речима, модел развоја цивилног друштва у Србији узеће најбоља искуства из хрватског и црногорског модела, али ће задржати неке битне особености.

"Цивилно друштво имаће велику одговорност у процесу евроинтеграција и зато се ова тема неће завршити једном конференцијом и настављамо да позивамо НВО, институте, универзитете, синдикате да разговарамо о свему што нас у том послу чека, а чека нас много", поручила је Мишчевић.

Неколико стотина учесника конференције поздравила је, као домаћин, и директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Ивана Ћирковић, која је истакла да се у Србији први пут прави свеобухватна стратегија одрживог развоја којом ће се дефинисати средњорочна политика за подршку развоју цивилног друштва.

Она је објаснила да се тај процес одвија уз подршку ЕУ и САД, и да ће садржати и јасне индикаторе за праћење напретка који су развиле организације цивилног друштва у региону.

Данас отворена национална конференција је почетак консултативног процеса за израду националне стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва, након којег ће Влада Србије усвојити тај документ до краја 2014. године.