Читај ми!

Међународни дан људских права

Као подсетник да свако има право на живот, слободу и сигурност, широм света обележава се Међународни дан људских права. Овај дан обележава се од 1950. године, две године након што је 10. децембра потписана Универзална декларација о људским правима.

Данашњи дан обележава се широм света као Међународни дан људских права, који треба да подсети да свако, без изузетака, има право на живот, слободу и сигурност.

Овај дан обележава се од 1950. године, две године након што је 10. децембра потписана Универзална декларација о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности.

Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека - од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.

Усвајање Декларације представљало је крупан напредак у том тренутку, а том приликом остале су уздржане земље совјетског блока, Саудијска Арабија и Јужноафричка Република.

УН су 1966. донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља.

У оквиру Савета Европе 1950. донета је Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.

Дан уочи овогодишњег обележавања у Србији, заштитник грађана Саша Јанковић и стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Соларно упозорили су да се ситуација у области људских права у земљи непрекидно побољшава, али да су рањиве групе и даље дискриминисане.

Они су подсетили да је напредак у поштовању људских права утврђен и током недавне посете високе комесарке УН за људска права Србији, као и у Универзалном периодичном прегледу кроз који је Србија прошла јануара 2013.

Међутим, посебну пажњу скренули су на недавне протесте против смештаја азиланата, што је, истичу, додатни разлог за забринутост.

Како се наводи у заједничком саопштењу све већи проток илегалних миграната и положај азиланата у Србији представља озбиљну бојазан у области људских права, јер стотине особа које траже азил у Србији имају неодређен статус и неизвесну будућност, а многима нису на одговарајући начин утврђене или регистроване појединачне потребе.

број коментара 0 Пошаљи коментар