Деминирање Србије

Бомба из Другог светског рата која је јуче пронађена у Будимској улици у центру Београда, а у среду ће бити уништена, само је једна од бомби које су након ратова остале широм Србије. Тачан број локација на којима би се бомбe моглe наћи није познат.

У срећним земљама они који копају нађу злато, у Србији нађу бомбу - тако историју Србије, укратко, описују деминери. Подаци Центра за разминирање кажу да су остаци ратова, они познати, чак 44 локације са 64 авио-бомбе, и још око 90 сумњивих локација. 

"По целој Србији, Београд, околина Врања, Нови Сад, у рекама Дунаву и Сави, има 12 локација на којима је Центар извршио извиђање", каже Бранислав Јовановић из Центра.

За вађење једне авио-бомбе потребно је 250.000 евра. На територији Србије касетних бомби има на шест милиона квадратних метара, углавном на југу земље. За чишћење се често траже донације, јер новца нема довољно.

Деминери су се прошле године баш нарадили - извадили су више од 12 хиљада бомби, а у току ове извађено је 2.700.

"Имамо такав обим посла да некада морамо да бирамо приоритете и да радимо оно што је најхитније и најопасније, а не можемо се посветити ономе што знамо да постоји. Знамо за локације из 1999. за које се сумња, или је пак утврђено да имају бомбу, али то је посао који захтева веће ангажовање", рекао је Братислав Ранчић, начелник Управе за цивилну заштиту МУП-а.

Не може се са сигурношћу утврдити где је завршио сваки од пројектила, ако се узме у обзир неколико бомбардовања током 20. века. 

Војни аналитичар Алексадар Радић сматра да су мале шансе да ће се сазнати локације свих тачака и у Београду и широм Србије где и даље постоји експлозив дубоко yкопан испод земље, колико год се на томе радило.

"Наслеђе великих ратова су хиљаде пројектила, од ручних до великих бомби, и не треба имати илузију да ће се сазнати где се сви они налази... На крају, и у развијеним земљама се ту и тамо пронађе бомба", рекао је Радић.

Братислав Ранчић истиче да је проблем пронаћи сва убојна средства, јер су она често била у поседу грађана, који су само гледали да их се на било који начин реше.

"Људи су били у рату, дошли у посед бомби, чували их код себе и одбацили их. Остављају их у јаругама, потоцима, рекама, на местима где их нико неће видети кад то ураде, а та средства су опасност", каже Ранчић.

Закон прописује да они који би, на пример, да зидају зграду, морају да провере терен на којем граде. Међутим, уколико то не ураде, санкције нема.

Одговорни извођачи радова то не препуштају случају. Тако је компанија "Јужни ток" ангажовала стручњаке и уз помоћ МУП-а и Центра за разминирање проверава трасу којом би гасовод требало да прође.