Светски дан толеранције

У свету и Србији данас се обележава Међународни дан толеранције који је установљен ради истицања потребе за толеранцијом у друштву и указивања на негативне ефекте нетолеранције.

Тим поводом повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић рекла је Танјугу да су у Србији и даље раширени нетолеранција и дискриминација, као и да највећа дистанца грађана постоји према ЛГБТ особама, док је директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић оценила да се Дан толеранције први пут ове године у Србији обележава са јасно дефинисаном политиком владе на спречавању дискриминације у друштву.

"Међународни дан толеранције се обележава широм света и прилика је да се подсетимо колико су нетолеранција, дискриминација, дискриминаторни ставови и предрасуде још раширени у Србији, упркос томе што Устав и закони изричито забрањују дискриминацију и прописију иструменте за заштиту од ње", рекла је Петрушићева.

Најдискриминисаније су ЛГБТ особе

Наводећи да, према истраживањима које је радила та институција, грађани перципирају да су Роми најдискриминисанија друштвена група, она је указала да се, ипак, када се посматра какав је однос грађана према појединим мањинским групама, уочава да највећи јаз, дистанца постоји према ЛГБТ особама.

Када се гледа етичка дистанца, онда се ту ствари мењају, тако да је раније нетолеранција у највећој мери била према Ромима, али сада, према најновијим истраживањима, нетолеранција је највећа према Албанцима, Хрватима, Бошњацима, па тек онда Ромима, казала је Петрушићева.

Према њеним речима, оно што може да охрабрује јесте да се из године у годину повећава број притужби повереници.

"То нам сведочи да је дискриминација раширена, али и да су људи сада у стању да препознају дискриминацију и да нису спремни да је трпе, већ да реагују и траже заштиту", рекла је Петрушићева.

Она је навела да, када се гледају притужбе, најбројније оне које се односе на дискриминацију по основи националне припадности, етичког порекла, али и инвалидитета, као и да се велики број притужби односи на дискриминацију по основу пола и рода.

Повереница је оценила да су правни иструменти које Србија сада има, укључујући и спровођене поступака по притужбама које грађани подносе повереници, начин да се дискриминација сузбије из друштвених односа и изгради друштво толерантних људи који уважавају и поштују различитост.

Петрушићева је скренула пажњу на то да су дискриминација, дискриминаторни ставови, предрасуде и стереотипи изражени код деце и младих и да то мора да нас брине.

"Не само да су изражене, већ деца и млади некада отворено изражавају такве ставове и манифестују их у свакодневним контактима. То је алармантан податак који треба додатно да нас подстакне да се позабавимо тим проблемом", рекла је Петрушићева.

Влада има антидискриминаторску стратегију

Указујући да је Влада Србије у јуну усвојила Стратегију превенције и заштите од дискриминације, директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић је оценила да се тако први пут у Србији Дан толеранције обележава са јасно дефинисаном политиком владе на спречавању дискриминације у српском друштву.

Пауновић је навела да су у протеклих годину дана покренуте бројне активности и иницијативе владе, локалних самоуправа, организација цивилног друштва које треба да допринесу ширењу културе људских права, истицању значаја толеранције, међусобног поштовања, дијалога и сарадње.

Генерална скупштина УН је 1996. године позвала државе чланице да обележе Међународни дан толеранције - 16. новембра.

Државе чланице УН су 16. новембра 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције у којој је истакнуто да толеранција није ни повлађивање ни равнодушност, већ је поштовање широког спектра култура, облика изражавања и хуманости и представља признање универзалних људских права и слобода других.

Омеровић честитао Дан толеранције 

Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић упутио је честитку грађанима Србије поводом Међународног дана толеранције,

Поштовање свих људи, без обзира на верску, националну, сексуалну, расну или националну припадност, уз уважавање разлика које међу нама постоје, јесу услов мира међу људима, али и стабилности и напретка друштва у којем живимо, навео је Омеровић у честитки.

"То значи да морамо поштовати и уважавати другачије, а не само своје и себи сличне", истакао је Омеровић и навео да разлике у идејама, вери, нацији, сексуалној опредељености, језику не смеју бити препрека заједничком ззивоту.