Има ли лека здравству?

Допунски рад лекара до трећине радног времена неће бити укинут, демантовала је погрешне интерпретације министарка здравља Славица Ђукић Дејановић. Међутим, поставља се питање да ли ће прецизнија законска регулатива решити питање корупције, листа чекања и друге проблеме у здравству.

Бескрајни редови у чекаоницама, листе чекања, непоштовање процедуре изазивају незадовољство грађана који, често, ако желе да се лече, два пута плаћају исту услугу, обавезним доприносом за здравствено осигурање и у приватној ординацији из џепа.

Министарка здравља каже да, иако у малом броју, има појединаца који то злоупотребљавају и не раде одговорно на својим радним местима, где примају регуларно плату, него им радно место служи да усмеравају одређене пацијенте ка својим приватним ординацијама.

"Просто морамо видети који су то сегменти где је могуће дозволити допунски рад, а где се може правити злоупотреба, односно да ли има оних професија у здравству где просто не може бити дозвољен допунски рад и да ли може један директор здравствене установе радити допунски", истиче Славица Ђукић Дејановић.

Досадашњи Закон био је генератор системске корупције која разара српско здравство, тврде у НВО "Доктори против корупције", који се залажу за укидање допунског рада. Међутим, већи део струке подржава могућност допунског рада - али под одређеним условима.

"Мислимо да и активности и ангажовање лекара у допунском раду морају да иду по законима ове земље, кроз токове новца, преко рачуна и тако ће сви имати корист корист. Држава која ће убирати порез, лекар ће моћи додатно да заради, а највећу корист ће имати пацијент који ће добити најквалитетнију здравствену заститу", каже Тања Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије (ЛКС).

Председница Управног одбора ЛКС - лекара приватника Драгана Милутиновић каже да би право решење ипак била имплементација и коришћење ресурса приватне праксе, укључивање приватне праксе у здравсвени систем Србије где би пацијент био на добитку.

"Показало се, за ове 24 године колико постоји приватна пракса, да организација и начин рада у приватној пракси даје један значајно већи квалитет", рекла је Милутиновићева.

У неким удружењима лекара сматрају да је управо злоупотреба допунског рада, односно конфликт интереса и корупција, разлог што је Србија на последњем месту у Европи по квалитету здравствених услуга.