Век од Кумановске битке

Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата, 23. и 24. октобра 1912. године између српске и турске војске. Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обе војске јуриле једна према другој.

Због јаче концентрације српских трупа, иницијативе и храбрости војника и официра Прве српске армије, почетни турски напад је одбијен, а битка добијена изненада. Турска Вардарска армија била је разбијена и повукла се ка Скопљу, Штипу и Велесу.

Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врховне команде српске војске генерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник Живојин Мишић, сматрали су да би се ту могла одиграти главна битка између српске и турске војске. Због тога су наредили Првој српској армији, под командом престолонаследника Александра Карађорђевића, да у што краћем року, у продирању ка југу, спречи концентрацију турских главних снага на Овчем пољу.

У покрету ка Овчем пољу Прва армија се задржала на положајима северно од Куманова, очекујући долазак Треће српске армије са Косова.

Турска Вардарска армија кретала се ка Кумановској висији, с намером да српску војску што више задржи испред Овчег поља, где је намеравала да води одсудну битку.

Услед претпоставке да ће главне турске снаге бити на Овчем пољу и услед одсуства извиђања, Прва српска армија неочекивано је ушла у битку после изненадног напада турске Вардарске армије на положаје код Куманова 23. октобра.

Иако у изузетно тешкој ситуацији, српска Прва армија, захваљујући пре свега храбрости и пожртвованости војника и официра, успела је да одоли нападу и нанесе противнику велике губитке.

Првог дана битке најжешћа борба вођена је на Сртевици где су четнички одред мајора Војина Поповића, војводе Вука и Седми пешадијски пук одолели нападу далеко бројнијег и јачег непријатеља.

Забележено је и да се посебним јунаштвом истакао мајор Војислав Николајевић који је у најкритичнијем моменту битке сâм кренуо у јуриш са заставом и повукао за собом остале војнике, док није пао тешко рањен.

Заузимањем Зебрњака, половином другог дана, српске јединице су потпуно разбиле османски распоред и натерале их на повлачење.

Велика победа код Куманова била је прва српска победа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Србије из 14. века. У народу је после битке настала изрека "За Косово – Куманово".