Енергија из "слонове траве"

Србија је погодна за узгој трске мискантус (miscanthus giganteus), која се користи као биомаса за енергетска постројења и за култивацију деградираног земљишта, показало је експериментално гајење те биљке.

"Показало се да тај хибрид настао укрштањем шећерне трске и такозване кинеске трске, има двоструко већу енергетску вредност од колубарског лигните, да може да буде одлична сировина за биодизел, али и да помогне у рекултивисању земљишта које је је човек уништио својим деловањем", објашњава Гордана Дражић, професорка на београдском Факултету за примењену екологију "Футура Гордана Дражић"

Професорка Дражић је за еколошки портал агенције Бета "Зелена Србија" рекла да се мискантус од 2006. експериментално гаји на неколико локација широм Србије, на различитим врстама земљишта, а у оквиру пројекта "Екоремедијација деградираних простора продукцијом агроенергетских усева", који Футура спроводи у сарадњи са неколико научних институција, а од пре две године и са Електропривредом Србије (ЕПС).

Засади мискантуса, који је познатији као "слонова трава" или "кинески шаш", поред осталог налазе се у земунском Институту за примену нуклеарне енергије, комуналној депонији у Чачку, одлагалишту пепела и шљаке у термоелектрани "Никола Тесла" Б у Великим Црљенима и на депонији јаловине у Колубари, као и на мочварном земљишту у Засавици код Сремске Митровице, али и у Лозници на деградираном пољопривредном земљишту и у Вршцу на чернозему.

"Мискантус је високоенергетска биљка која може имати просечан годишњи прираст од 18 до 25 тона целулозе по хектару и чији је век експлоатације око 20 година", напомиње професорка Дражић.

Годишњи прираст у буковој шуми износи око две тоне по хектару, а храстове око тону и по, што значи да по количини биомасе један хектар те трске може да замени 16 хектара посечене букове шуме.

Дражићева каже да је за сада највећи проблем почетка комерцијалног узгоја мискантуса у Србији скупа садња, јер се тај стерилни хибрид пореклом из Кине, који расте три до четири метра у висину, не размножава путем семена већ искључиво вегетативно,односно путем ризома.

"За сетву на једном хектару потребно је 10.000 до 20.000 коренова и сваки кошта 15 до 16 евро центи", објашњава Дражићева, али додаје да мискантус након тога не захтева нарочите агротехничке мере, као што су ђубрење или орање, што смањује трошкове узгоја.

Експлоатација може да почне након треће године од садње, када готово да престају трошкови улагања, осим за сакупљање биомасе.

Енергент погодан за мање градове и села

Енергетска вредност мискантуса је 16 мегаџула по килограму и у зависности да ли се убира на јесен или у фебруару користи се за добијање брикета и пелата, односно за биогориво, додала је професорка Футуре.

"Мискантус би могао да се гаји на само на девастираном земљишту, већ и на површинама које нису погодне за узгој хране или пољопривредног земљишта кога нема ко да обрађује", напомиње Дражићева.

Истиче да је то лако обновљив извор енергије који би био погодан за мања енергетска постројења за мање градове и села, јер је изарчунато да би за количину струје од пет мегавата у неким великом електранама било потребно 20.000 тона мискантуса, односно површина засада од 1.000 хектара.

Мискантус се као биоенергент користи у Канади, Ирској, Великој Британији, Чешкој, Немачкој, Данској, а предвиђа се да ће наредних година постати значајна сировина друге генерације биогорива.

Дражићева каже да се још увек не може рећи када би могло да почне комерцијално гајење те трске у Србији, али је истакла да се ради на успостављању сарадње неколико земаља подунавља како би се подсаткао узгој мискантуса.

Према њеним речима, пролетос је потписано Писмо о намерама о дунавском мискантусу између представника образовних иституција из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Немачке и Аустрије са циљем да се обезбеде средства из претприступних фондова ЕУ како би почео масован узгој те биљке, односно како би се изградила постројења која би је користила као енергент.