Читај ми!

Нови дом за децу из Кулине

Малишани из дома у Кулини код Алексинца измештени у хранитељске породице и дечје домове. У Кулини остају само одрасли. О премештеној деци водиће се даноноћна брига и са сваким од њих радиће се индивидуално.

До краја године, у дому у Кулини код Алексинца, где су кров над главом делили заједно одрасли и деца са најтежим сметњама у развоју, више неће бити ниједног детета. Малишани су измештени у хранитељске породице или у дечије домове, а у реновираном дому остаће само одрасли.

Кампања "Зовем се Анђела", не само да је шокирала јавност 2001. године, већ је и натерала надлежне да реше проблем боравка деце са сметњама у развоју не само у Кулини већ и у другим установама тог типа у Србији. 

Део малишана, који су годинама живели су у дому у Кулини, далеко од очију јавности, сада су у београдском дому у Звечанској 7. Бољи услови живота и даноноћна брига и нега стручњака дају резултате.

"Рад са њима организовали смо као и рад са свом другом децом, с тим што смо инсистирали да што већи број одраслих буде укључен у подршку деци, како бисмо достигли оптимални циљ. То је индивидуални приступ уз пуно уважавање специфичности сваког појединачаног детета", каже Мила Вуковић Јовановић из Радне јединица за смештај уз интензивну подршку деци.

Из Кулине је у Звечанску стигло педесетак малишана са најтежом сметњама у развоју. Установа, која је до тада била дом за децу без родитељског старања од рођења до три године живота, морала је да се прилагоди новонасталим околностима.

"Овде су сад ушла деца и адолесценти који имају проблеме и значајно изражене сметње, другачије потребе, тако да је било потребно припремити све оне услове који су неопходни да можемо да третирамо све проблеме које та деца са собом носе", каже Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској 7.

У установама социјалне заштите има још 690 деце са сметњама у развоју. У неким од тих установа, кажу у ресорном министарству, још има проблема.

Државна секретарка у Министарству рада и социјалне политике Бранкица Јанковић објашањава да у наредном периоду треба урадити више на побољшању услова.

"У појединим установама стање у којима корисници бораве, односно деца, није на задовољавајућем нивоу. То се посебно односи на дом у Ветренику и у Ставници и у центру за аутизам. У Београду планирамо да у договору са локалном самоуправом радимо на побољшању услова", каже Бранкица Јанковић.

Јудита Рајхенберг из УНИЦЕФ-а напомиње да ће у наредном периоду приоритет бити јачање капацитета запослених, обука запослени, улагања у опрему.

Оно о чему се посвећивало мање пажње је сарадња са надлежним министраствима, каже Јудита Рајхенберг и сматра да треба више подршке да би се постојећи планови, који су одлични, остварили.

"Мислим да је пут зацртан, добар, има циљеве, нема скретања и не смемо сад посустати и треба напред и са интензитетом и кад дођу критике, оне нам могу дати порив, потицај да не заборавимо да нисмо завршили посао", каже Рајхенбергова.

По изласку из домова за децу са сметњама у развоју, нека деца настављају живот у малим домским заједницама, какве тренутно постоје у Нишу, Алексинцу и Неготину. Још две домске заједнице ускоро се оснивају у Београду и у Бањи Ковиљачи. Циљ је да живе у условима најсличнијим породици, уз подршку стручњака и да се кроз школовање укључе у живот заједнице.

број коментара 0 Пошаљи коментар