Несврстани поново у Београду

Београд ће у наредна два дана бити центар међународне политичке активности. Након септембра 1961. године, када је био домаћин оснивачке конференције Покрета несврстаних, Београд ће поново угостити званичнике Покрета на 50. годишњицу његовог оснивања. Долазак на јубиларну конференцију потврдило је 106 делегација са четири континента.

Покрет чији су идејни творци били југословенски председник Тито, индијски премијер Нехру и египатски председник Насер, основан је у Београду 1961. године као противтежа блоковској подели света, колонијализму и трци у наоружању.

На самиту су учествовали шефови држава и влада 25 ванблоковских земаља, већина из Африке и Азије и две европске: Афганистан, Алжир, Бурма, Цејлон, Етиопија, Гана, Гвинеја, Индија, Индонезија, Ирак, Јемен, Југославија, Камбоџа, Кипар, Конго, Куба, Либан, Мароко, Мали, Непал, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Тунис и Уједињена Арапска Република, коју су тада чинили Египат и Сирија.

Присуствовали су и представници 40 ослободилачких и антиколонијалних покрета. Три земље - Боливија, Бразил и Еквадор - били су у улози посматрача.

Амбасадор у пензији и један од организатора конференције Михајло Стевовић каже да се значај тог скупа често занемарује иако је потпуно јасно колико је покрет био важан за ублажавање непријатељстава између блокова и за очување мира у свету.

Покрет је, без сумње, одиграо одређену улогу у ослобођању појединих земаља од колонијалних сила, као и у борби за смењење јаза између богатог севера и сиромашног југа, али историчари тек треба да оцене његове стварне домете.

Међутим, прве пукотине у покрету почеле су да се јављају када су поједине земље чланице почеле да се приклањају Совјетском Савезу, односно САД. Покрет се, заправо, "сломио" чак десетак година пре деветог београдског самита, односно 1979. године, због унутрашњих несугласица када је Совјетски Савез напао Авганистан, јер су неке државе подржавале СССР, а неке Авганистан.

Београд је био домаћин Несврстанима и 1989. године, у предвечерје распада СФРЈ. Недуго затим, пао је и Берлински зид и почела да се губи јасна блоковска подела света. 

Покрет данас окупља 118 земаља, са око две милијарде становника. Србија има статус посматрача и поново ће, као пре 50 година, угостити делегације у Дому Народне скупштине.

"Ово ће бити највећи скуп који се одржава у свету после Генералне скупштине УН. Упркос проблемима са којима се суочавамо и свим нерешеним питањима које се трудимо да решимо користећи дипломатска средства, Србија има име и углед у свету. Најбољи доказ је чињеница да се овај скуп одржава у Београду", каже министар спољних послова Србије Вук Јеремић.

Скупу ће, уз шефове дипломатија са четири континента, присуствовати званичници земаља ЕУ, региона и представници међународних организација.

Амбасадор Србије при мисији УН у Њујорку Феодор Старчевић каже да неће бити говора о неким посебним темама нити о политичким питањима, јер је то био један од услова за одржавање састака Несврстаних у земљи која није формално члан.

Покрет несврстаних, за разлику од времена оснивања кад је имао пре свега политичко-безбедносни карактер, данас има изразито економска обележја. Више чланица и земаља посматрача је у Групи 20 економски најјачих држава света, од којих зависи излазак из глобалне економске кризе.

Душко Симеоновић из Форума за међународне односе каже да су наши политички а пре свега економски интереси обнављање пријатељства и јачање сарадње са несврстаним земљама.

Привредна комора Србије и Агенција за страна улагања и промоцију извоза зато намеравају да дводневни скуп искористе како би представила своје могућности, али и конкретне понуде.