Посебан статус за север Косова?

Решење проблема на северу Косова, за које се залажу европске дипломате, омогућио би тамошњим Србима неку врсту специјалног статуса, налик на већ примењена решења у Јужном Тиролу и Северној Ирској, али без отварања преговора о статусу или подели Косова.

"Власти у Београду морале би да покажу конструктивнији однос према Косову, али без обавеза да признају независност", пише ЕУ Обсервер, напомињући да север Косова, односно око 10 одсто територије северно од Ибра, не би био у потпуности издвојен на начин на који је одвојена Република Српска у БиХ.

Ипак, Срби на северу Косова уживали би широку аутономију, значајнију од оне предвиђене планом који је начинио бивши фински председник Марти Ахтисари, а гаранти те аутономије били би Приштина и Београд.

У компликованој математици, коју су представиле западне дипломате, Србија не би била обавезна да призна независност Косова, али би морала заузети конструктиван став према учешћу Приштине у регионалним организацијама, трговини... За узврат, Србији би био понуђен олакшан пут ка чланству у ЕУ.

ЕУ Обсервер наводи да су Немачка, Француска и Велика Британија већ упозориле Србију да покушај да се поново покрену преговори о статусу Косова неће наићи на добродошлицу, предложивши да Београд и чланице ЕУ начине заједнички предлог резолуције након што Међународни суд правде саопшти мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова.

"Српска страна је одбацила овај предлог и одлучила да напише свој нацрт резолуције, који ће, у септембру, бити представљен пред Генералном скупштином УН", пише ЕУ Обсервер, наводећи да су чланице ЕУ упозориле Београд да ће "кампања у Генералној скупштини УН против чланица Уније о Косову имати неизбежне последице по судбину српске апликације за чланство у ЕУ".

Међутим, ако Србија не буде агресивно лобирала и буде избегавала запаљиве кампање, те уколико тон резолуције буде прихватљив чланицама ЕУ, Лондон, Париз и Берлин спремни су да у октобру покрену процедуру кандидатуре Србије за чланство у ЕУ.