Пред посланицима Предлог буџета за 2023. годину

Посланици Народне скупштине на трећој седници јесењег заседања разматрају предложени буџет за наредну годину. Фискални савет је претходно оценио да предлог буџета доноси умерена побољшања фискалне политике која су још увек у сенци огромних трошкова за покривање губитака државног енергетског сектора.

На седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава министар финансија Синиша Мали је рекао да су предвиђени укупни приходи и примања у износу од 1.843,4 милијарде динара.

Навео је и да постоје три стуба овог буџета - очување животног стандарда грађана, капиталне инвестиције и енергетика.

Очување стандарда реализоваће се, према његовим речима, кроз повећање пензија и плата у јавном сектору, рекао је Мали. Подсетио је да су пензије повећане у новембру за девет одсто и да у јануару следи повећање од 12,1 одсто, као и да ће плате у јавном сектору бити повећане 12,5 одсто, а у Војсци 25 одсто.

Када је реч о енергетици, Мали је најавио активно реструктурирање јавних предузећа у том сектору, истакавши да Србија има довољно гаса и за грађане и за привред.

Фискални савет је, иначе, у документу "Оцена предлога буџета за 2023. годину" истакао да Предлог буџета за 2023. доноси умерена побољшања фискалне политике која су још у сенци огромних трошкова за покривање губитака државног енергетског сектора.

Предлог буџета за 2023. годину, како је наведено, предвиђа релативно висок фискални дефицит од 264 милијарде динара (3,3 одсто БДП-а), а када се то упореди с дефицитом од 3,9 одсто БДП-а који је планиран недавно усвојеним ребалансом буџета за 2022, ипак се може оценити да буџет за 2023. постепено води јавне финансије у добром смеру, навео је Фискални савет.

У документу стоји да је главни разлог због ког фискална унапређења нису могла да буду снажнија још увек велики губитак јавних предузећа из енергетског сектора (ЕПС и Србијагас) који и у 2023. намеће огроман фискални трошак.