Амбасадор Словачке: Јасан став Братиславе о непризнавању тзв. косовске независности почива на међународном праву

Федор Росоха истиче да је став те земље јасан и да нема везе са симпатијама заједну или другу страну, већ почива на принципима међународног права.

"Везани смо одлуком нашег парламента, која дозвољава, или боље речено, отвара могућност да се преиспита став непризнавања када се постигне свеобухватан споразум Београда и Приштине", истакао је Росоха.

Како је напоменуо, то је, такође, "предуслов да Kосово постане држава чланица било које политичке организације, укључујући и Савет Европе".

У том смислу, Словачка пажљиво прати дијалог Београда и Приштине и Мирослав Лајчак има нашу подршку", рекао је Росоха у резговору за Танјуг.

На питање да ли је Словачка изложена притисцима да призна тзв. независност Kосова, одговара да приштинске власти претендују на чланство у другим организацијама, политичке и војне природе и, како каже, природно, траже успостављање партнерстава и савеза како би обезбедили подршку и евентуално успели да промене став земаља које не признају независност.

"У овом тренутку, сматрамо да је тренутна намера Приштине да поднесе захтев за пријем у ЕУ - преурањена. Kосовска влада има све предуслове да одради свој мандат и много недовршених задатака, било да се ради о имплементацији Споразума о стабилизацији и придруживању, дијалогу са Београдом или напретку у реформама", рекао је Росоха.

"Неодговарајући тренутак за захтев за пријем у Савет Европе"

Додаје да ни "тајминг" за подношење захтева Приштине за пријем у Савет Европе није био баш одговарајући.

"Тиме се (захтевом за чланство у СЕ) покреће процес који може да потраје неколико година. Убеђени смо да тајминг није био баш одговарајући. Тој организацији је сада више него икада потребно јединство, у погледу ситуације у Европи, као резултат руске агресије на Украјину", навео је Росоха.

Како је нагласио,"Словачка се не противи чланству Kосова у организацијама техничке или професионалне природе, које доприносе друштвено-економском развоју. Савет Европе има другачији карактер. Словачка ће помно пратити цео процес у тој оргаизацији", рекао је Росоха.

Словачка до јула 2023.године председава Вушеградском групом, за коју амбасадор истиче да је, као ванинституционалну организацију, државе чланице, а то су још и Мађарска, Чешка и Пољска, доживљавају као ефикасан инструмент за постизање циљева од виталног значаја за њих саме.

О словачком председавању Вишеградском групом

Сарадња у оквиру В4 имала је, каже, за циљ да олакша процес интеграције централне Европе у ЕУ и НАТО, што је и постигнуто, па су земље наставиле блиску регионалну сарадњу и прошле године обележиле три деценије од успостављања Групе.

"Упркос неким неслагањима, Вишеградска група је пример ефикасног регионалног савеза. Тренутно словачко председавање фокусира се на четири тематске области - међусобне везе, економију, одрживост и људе. Предвиђамо наставак заједничких иницијатива, са практичним, позитивним утицајем на грађане у нашим земљама, као и успешну сарадњу са европским и неевропским партнерима у оквиру В4+ формата, укључујући редован дијалог са земљама источног партнерства и региона Западног Балкана", рекао је Росоха.

Додаје да успех В4 зависи од способности чланица да континуирано траже заједничке тачке сусрета, да на сарадњу гледају као на платформу за тражење додатних савезника, јер није циљ да се стварају нови блокову унутар ЕУ или да се цепају евроинтеграције да би се ослабило јединство Уније.

"На крају крајева, наше чланство у ЕУ је дало значајан подстицај интензивирању сарадње В4. Имиџ и улога Групе су временом еволуирали, а недавна политичка дешавања у нашем региону, донела су донекле различите политичке ставове и перцепције ЕУ. Нема сумње да не постоји одржива алтернатива будућности Словачке ван ЕУ или НАТО-а, било у смислу политичке стабилности, економског раста или безбедности. А то важи и за наше вишеградске комшије. Штавише, нова геополитичка реалност захтева дискусију унутар В4", рекао је амбасадор Словачке.

"Словачке компаније заинтересоване за српско тржиште"

Говорећи о односима са Србијом, каже да је, с обзиром на изванредне политичке везе, географску близину, сличан језик, заједничке вредности и блиске међуљудске везе које не представља само словачка национална мањина, сарадња Србије и Словачке традиционално веома интензивна у различитим областима.

Kада су у питању билатерални економски односи и пословање, увек постоји простор за унапређење, каже Росоха, додајући да словачке компаније прате економски развој Србије и траже прилику да уђу на овдашње тржиште.

"Уверен сам да ћемо ускоро чути више о присуству словачких предузећа у Србији", рекао је амбасадор.

Додао је да добар пример сарадње на нивоу две владе представљају редовни састанци Заједничке комисије за економску сарадњу, којом копредседавају српски и словачки министри економије, у оквиру које је прошле године одржан пословни форум уз учешће компанија из обе земље.

Навео је и да је Словачка, као дугогодишњи поборник политике проширења ЕУ, присутна у неколико значајних твининг пројеката.