Таковска 10: Спољна политика Србије између чекића Запада и наковња Истока

У првом издању емисије "Таковска 10", гости су дебатовали о спољној политици Србије у време највећих изазова у Европи после Другог светског рата.

Народна посланица Српске напредне странке Марина Рагуш је рекла да иако постоје различита мишљења унутар њене странке о спољној политици, да је званична политика странке јединствена.

"Ми смо става да као мала земља, са искуством НАТО агресије, због свих тих санкција, грађанских ратова, ми се држимо међународног јавног права које успева да овај међународни поредак држи колико-толико на окупу, немамо други. На нашој жртви и трагедији направљен је преседан који се као бумеранг креће по свету и наравно да су све земље под одређеном врстом санкција, али наш став је принципијелан и заступаћемо га до краја", рекла је Рагуш.

Подсећа да је Србија осудила агресију на суверену државу, али да принципијелно никоме не уводи санкције.

Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас рекао је да се формира виртуелни берлински зид који дели Европу на два дела.

"Ако желимо да напредујемо и немамо никакве последице, треба да следимо политику ЕУ. И то је наш став. Разлог за тај став је и што политичка неутралност није могућа – или следите политику ЕУ јер сте део континента, или ће око нас подићи зид", рекао је Ђилас.

Сматра да би последица тога био одлазак инвеститора, губитак радних места, пад стандарда.

Иако је лично против увођења санкција, јер највише погађају обичан народ, Ђилас каже да нам у супротном прети опасност да се сами нађемо под неким формалним или неформалним санкцијама. Наводи и да усклађивање са спољном политиком ЕУ значи прихватање неких пакета санкција.

Народни посланик Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић је мишљења да када је у питању национални интерес треба да постоји јединство између власти и опозиције.

"Била је прича да ће власт одмах после избора увести санкције Русије, а Србија није и неће ништа променити, све одлуке које су доношене сагледавајући интерес грађана и никада нећемо доносити одлуке под притиском и уценама било ког међународног фактора", рекао је Милићевић.

Наводи и да је против санкција и да решење треба да се постигне дијалогом, а не санкцијама. Пита и да ли су грађани ЕУ добили нешто увођењем санкција, и како би се било шта променило када би Србија увела санкције Руској Федерацији.

Јасан став о санкцијама има и Милош Јовановић, председник Нове демократске странке Србије.

"Апсолутно смо против санкција, а разлог је једноставан, Руска Федерација је наш савезник у много домена и нема притиска који то може променити. Могућност да ЕУ уведе санкције је равна нули, јер се одлука о томе доноси једногласно и морате имати неки политички разлог, а није то што је нека држава остала суверена. Није довољан разлог што су сви донели, јер ми нисмо чланица ЕУ и питање да ли ћемо и постати. То чланство није ни близу", рекао је Јовановић.

Наводи и да ни економски аргумент не стоји јер капитал, истиче, бежи и из земаља ЕУ јер је гас јако скуп, а 26 одсто малих и средњих предузећа у Немачкој је отишло под стечај или је суспендовало производњу.

О постизању јединства о националним питањима 

Драган Ђилас је рекао да је Косово тема око које треба да постоји национални консензус, и да му је жао што је на седници Скупштине било речи које нису примерене, јер, како је навео, "људи који су на КиМ треба да буду мирни када оду да спавају, да виде да у Скупштини седе неки озбиљни људи".

Да је пропуштена прилика, сматра и Милићевић, који каже да би јединство о том националном питању било добра основа за наставак вођења самосталне и независне политике, уз задржавање самосталности и независности спољне политике.

И Марина Рагуш наводи да је на тој седници парламента пропуштена прилика да се пронађе најмањи заједнички именитељ.

"Ми смо сваки пут од 2004. године па надаље, подржали сваки предлог резолуције, декларације коју је власт доносила, чак и кад смо имали дијаметрално супротна гледишта поводом решавања косовскометохијског чвора, јер смо сматрали да је питање Косова и Метохије државно, а не страначко питање", рекла је Рагуш.

Јовановић је рекао да би било погубно када би се сврставали на Запад или Исток, јер је Запад тај који и дан-данас угрожава наше највиталније државне интересе.

Ко су савезници Србије 

На питање ко су савезници Србији, Јовановић одговара да Србија са свима треба да сарађује, али да други треба да имају разумевања за наше циљеве и интересе.

"Природно је да ћемо сарађивати са онима који покажу више разумевања за наше интересе", рекао је Јовановић.

Ђилас је мишљења да треба да будемо усмерени ка ЕУ јер смо део Европе и јер је суштина да треба економски да се развијамо, а Марина Рагуш наводи да су савезници Србије сви они који препознају трећи пут Србије, и на Истоку и на Западу.

Да не треба да се бира између Истока и Запада сматра и Милићевић и додаје да Србија треба да јача и регионалну сарадњу, као што је пример "Отвореног Балкана".