Од Макроновог предлога до првог самита Европске политичке заједнице у Прагу

Од предлога француског председника до првог Самита Европске политичке заједнице прошло је готово пет месеци. Намера му је била да тргне Унију из клиничке смрти. Понудио је нову мапу Старог континента. Од Украјине до Уједињеног Краљевства. Укључио је и Западни Балкан.

"То је одраз једног француског стратешког размишљања о тој европској аутономији како да Европа има политички самосталнији глас у глобалној геополитици. Морам да признам да немам превелика очекивања што се тиче великих идеја које стоје иза ове замисли", наводи Милош Николић, предсеник ЛИБЕК-а.

"С једне стране, да појача политичку, геополитичку позицију ЕУ, посебно у светлу изазова које за Европу представљају акције Русије, и с друге стране, да земљама које су у процесу приступања, а незадовољне су због спорости и дужине овог процеса, понуди неку врсту међукорака и међурешења", додаје Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела.

Осим што Париз пружа руку Лондону и нуди му ангажовање, позив за Праг стигао је и Азербејџану и Јерменији, дражавама, које се суочавају и са унутрашњим и са међусобним проблемима. Присуство на Самиту јесте сигнал да се на њих рачуна када се говори о енергетској самосталности Европе.

Оцењује се да идеје европске политичке заједнице, на спољнополитичком плану, показују да ЕУ и Брисел остају центар према коме гравитира шира Европа.

"О Србији и другим земљама на Западном Балкану, ЕПЗ може да буде формат који би понудио консултације, сарадњу и размену на највишем политиком нивоу већ сада, не чекајући тај моменат чланства. У том смислу је ово понуда која делује да је посебно прилагођена и Украјини и позицији у којој се налази ова земља јер може да буде нешто у шта би Украјина могла одмах да се укључи, будући да је пуноправно чланство на дугом штапу", наглашава Гајић.

Није згорег подсетити да су се Макронове идеје с краја првог и почетком другог председничког мандата доста мењале. Од мантре да је прво потребно да се Унија реформише па након тога прошири, до европске политичке заједнице. У том контексту, Центар за европске политике је предложио фазно приступање – да политика продубљења и проширења иду руку под руку.

"Ја мислим да ЕУ настоји да покаже да види Западни Балкан као део своје породице и да се не треба само у конкретним помацима проширења посматрати да ли је ЕУ привржена Западном Балкану и у том контексту треба посматрати ЕПЗ", поручује Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

А однос према Србији, у контексту рата у Украјини, остаје исти. Очекује се да се усклади са спољном и безбедносном полтиком Уније. И сусрет у Прагу, тумачи се, биће прилика да се то понови.

"Србија би, по мом мишљењу, требало сама да изађе с неким проактивним планом како, којом динамиком и у ком периоду може да се усклади с тим санкцијама, да уради озбиљне анализе шта ће то значити за нашу привреду јер ми нисмо једина држава на чију економију ће утицати санкције према Русији", каже Лазаревићева.

"Очекујем да и Европа има слуха да, уколико се од нас очекује да повучемо неке потезе као што је потенцијално увођење санкција Русији, Европа мора да има разумевања како да нам потенцијално изађе у сусрет уколико се суочавамо са неким изазовима", додаје Милош Николић.

Нови самит лидера ЕУ и Западног Балкана најављен је за почетак децембра, први пут у једној од земаља региона – то се види као намера Брисела да искористи новонастали политички амбијент у Европи.