Читај ми!

Вучић: Пред нама је вероватно најтежи период, тежи од деведесетих

Пред Србијом је вероватно најтежи период, тежи од оних које смо имали 1990-их, истакао је председник Србије Александар Вучић на представљању "Сабраних дела Милорада Екмечића", доводећи у везу изазове пред нашом земљом са делом овог великог историчара који је, како је рекао, кроз прошлост видео будућност.

"Видећете и сами ко ће се како држати, понашати и ко ће с колико храбрости и одважности у том процесу учествовати. Све то, ма какве одлуке сам донео или смо донели, неће променити чињеницу да ме је страх више него икада раније шта се пред Србијом налази", поручио је Вучић обраћајући се присутнима.

Говорећи о академику Екмечићу, рекао је да је његов пријатељ академик Матија Бећковић казао да се дело великог историчара може назвати "дубоком мишљу и надмоћном визијом".

"Дубоком мишљу анализирао је повесну фактографију, а надмоћном визијом јасније од многих кроз прошлост видео будућност. Много година пред смрт предвидео је и до детаља описао догађаје које данас са зебњом пратимо и с којима живимо. Јасно је видео кризу у Украјини и суноврат економије. Познајући и схватајући каузалност природних токова историјских кретања, није имао право да буде оптимиста, а имао је свако право, посебно морално, да нас упозори на све изазове које ће време поставити пред нас", рекао је Вучић.

Како је истакао, Екмечић своје родољубље и припадност српству није темељио на покличима, мржњи, већ на упорном документовању и анализи наше историјске грађе ма где она била разасута. Тананим и песничким талентом за детаљ оплеменио је свој приступ историји.

Екмечић оставио у аманет жељу да више никада не ратујемо 

"У аманет нам је оставио жељу да никада више не ратујемо. Дубоко осећајући проживљено и преживљено, надајући се да ће неки који, између осталог, и о нама размишљају закључити да народ који се 11 пута дизао на разне устанке не би требало поново позивати на оружје", истакао је он.

"Дуго кретање између клања и орања" је наслов његовог "магнум опуса", а наслов се може сматрати својеврсном ретроспекцијом, с обзиром на то да се живот аутора кретао између "клања и орања", додао је Вучић.

Подсетио је да је у његовој породици 78 Светих пребиловачких мученика, међу којима је и његов отац, што је било прво клање у његовом животу, а које је преживео сплетом срећних околности као незамомчен ђак.

Други пут је, додао је, од сличног или истог ножа побегао у мају 1992, када су га заједно са породицом ухапсили криминалци "зелене беретке", тада је стоички поднео бестидно малтретирање.

"Знајући да му, као угледном Србину, нема живота у Сарајеву, организовао је бег на теритирију РС. Остатак живота провео је у нашој Србији, слободној, цењен као један од највећих научника, уживајући светски углед неспорног ауторитета када је историја Балкана у питању", рекао је он.

Вучић је указао да је орање узето као симбол паузе у дугој повести нашег стваралаштва, даје аутору отклон од свих зала овог света, супротставивши злочиначко и рушилачко са једне, са креативним и животним са друге стране.

"Насловне стране наших историјских књига красе обично владарске фреске, насупрот томе на насловној страни највећег историјског бестселера је орач који на богатој српској земљи изорава бразду из које ће нићи богати плодови. Из бразде коју је узорао изникле су бројне научне студије на којима су се образовали најзначајнији научни умови", нагласио је Вучић.

Истакао је да је широкогрудо делио своје знање са студентима и грађанима.

Председник је захвалио издавачима на сабраним делима Дејана Медаковића, Василија Крестића и Милорада Екмечића.

"Ове књиге као уџбеници требало би да буду у свим нашим домовима, да свака наша кућа има ова сабрана дела. Да понекад нешто научимо, али да све кроз шта су ти људи прошли стоји као подсетник за будућност, за наше потомке", подвукао је он.

О Стаљинградској бици 

Вучић се осврнуо и на претходне говорнике и пренео утисак да ће његова упозорења о ономе што чека Србију бити лоше прихваћена јер у навијачком свету и свету емоција веома је тешко пронаћи угао у коме можете земљу да чувате а да се истовремено не замерите срцу и души нашег народа.

"Говорите о Стаљинградској бици. Плашим се да ће стварно доћи и то брже него што ју је неко очекивао. Веома сам забринут због исхода, знајући шта долази са једне и друге стране, не сумњајући у било чију храброст, решеност, одважност. Плашим се да данас нешто могу боље да рачунам и видим. Тако да остаје – а где ћемо ми, Срби, шта ћемо са собом. Хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе, свој народ, а не неког другог", нагласио је он.

Вучић је истакао да то треба да нам буде најважнија ствар, да с тим заветом гледамо у будућност.

"Са Екмечићем сам имао част два пута телефоном да разговарам. То је био човек мира и изузетне снаге, који је, за разлику од свих нас који бисмо у политичкој страсти неретко ишли и лево и десно и испод граница пристојности, савршено осећао шта је потребно српској души и срцу. Увек када је сам осетио да је помало претерао, вратио би се на српску главу и доносио непогрешиве закључке", рекао је он.

Истакао је да је срећан што зна да је нешто учињено да највећи од нас буду запамћени у историји и да о њима бринемо, о свом роду и својој земљи Србији.