Нови самит лидера ЕУ и Западног Балкана у децембру, први пут у једној од земаља региона

Иако консултације још трају, у европским дипломатским круговима оцењују да Србија нема изгледа да буде домаћин овог састанка на највишем нивоу, пре свега због неусклађености Београда са спољном политиком ЕУ према рату у Украјини.

"Ставови и реторика Србије о санкцијама према Русији и рату у Украјини за многе земље чланице су неприхватљиви", наводе европске дипломате и оцењују да ће самит "највероватније бити одржан у Албанији или Северној Македонији".

У Бриселу оцењују да је рат у Украјини ојачао свест у Европи о важности политике проширења за стабилност континента, о чему говори и демонстрирана спремност да се убрзано напредује у разговорима са Украјином и другим земљама које донедавно уопште нису биле део процеса.

"Важно је да земље Западног Балкана не остану по страни и тако пропусте моментум за бржи напредак", наводе дипломатски извори и оцењују да ће се у наредним месецима тражити начини за конкретне помаке у питањима као што су почетак преговора са Северном Македонијом, конкретнији напредак у дијалогу Београда и Приштине, статус кандидата за БиХ и приштински захтев за визну либерализацију.

Почетком октобра самит Европске политичке заједнице у Прагу 

Пре самита у децембру, 6. октобра ће у Прагу бити одржан самит такозване Европске политичке заједнице, на иницијативу француског председника Макрона и председника Европског савета Шарла Мишела.

Тај нови формат би требало да за истим столом окупи чланице ЕУ и оне земље који немају, или не желе перспективу чланства, пружајући платформу за редовну дебату о питањима од заједничког интереса за цео континент, од безбедности и енергетике, до климатских промена и повезаности.

Уз позиве земљама Западног Балкана, како сазнајемо, председник Европског савета Мишел и чешки премијер Вијала на самит су позвали и Велику Британију, Украјину, Молдавију, Грузију, Турску, Азербејџан и Израел.

Немачки канцелар Шолц подржао је пројекат Европске политичке заједнице, уз ограду да он не може да буде замена за проширење ЕУ.

Истовремено, Шолц је најавио "оживљавање" Берлинског процеса и одржавање новог самита у оквиру ове иницијативе 3. новембра у Берлину, са фокусом на Зелену агенду и заједничко регионално тржиште.

Многе земље чланице, међутим, сматрају да је Берлински процес недовољно инклузиван формат, јер окупља само трећину чланица ЕУ, те да је зато потребан сигнал ширег европског политичког ангажмана на Балкану, између осталог и кроз самит лидера ЕУ и Западног Балкана, најављеног за почетак децембра у региону.