Клачар: Тешко доћи до одговора на питање ко ће бити министар иностраних послова или енергетике

Бојан Клачар каже да једино постоји недоумица хоће ли се владајућој већини прикључити представници хрватске заједнице, а чини се да постоји воља обе стране да се то деси, али и да остаје питање хоће ли неки опозициони посланици, током парламентарног деловања, напустити листе са којих су добили мандат и као самостални парламентарци евентуално подржати Владу.

"Из тог разлога готово и да нема дилеме да ће се формирати велика коалиција која ће имати око 160 мандата у Скупштини Србије", указао је Бојан Клачар.

Извршни директор Центра за слободне изборе и демократију сматра да су мале шансе да у будући кабинет, а кроз неку врсту коалиције или директну подршку, уђу и представници појединих парламентарних партија које слове као опозиционе.

Као реалну могућност види да опозиција подржи владајућу већину кроз самостални рад појединих посланика који неће бити задовољни сопственим стусом у матичним странкама или клубовима.

"Стога је врло тешко за очекивати да ће нека листа или читава странка из опозиције да подржи владајућу већину, указује Клачар.

Будућа Влада Србије само ће делимично, а због сукоба у Украјини, бити Влада континуитета у односу на одлазећу, напомиње Бојан Клачар.

Украјина је, према његовим речима, толико променила политички, економски и социјални пејзаж па ће нова извршна власт на једној страни представљати континуитет - поштоваће мање-више приниципе свих влада СНС-а, али и да ће у неким областима, пре свега спољној политици и енергетици, морати да одступа од неких ствари које су биле део политике у претходних неколико година.

Клачар има утисак да се неће превише одуговлачити са формирањем нове извршне власти и да се неће чекати крајњи рок од 90 дана од конституисања Скупштине. Из два разлога, први јесте најава председника Вучића на полагању заклетве да ће се то десити крајем јула, што није било могуће због понављања избора у Бујановцу, а други је контекст у коме живимо.

За бављење суштинским проблемима са којима се Србија суочава и са којима ће се током јесени и зиме суочити, потребна је нова Влада са вероватно новим именима и приоритетима. То није посао за владу у техничком мандату јер већина чланова кабинета чека да се ситуација разреши, очекују да сазнају који је њихов будући статус – дакле није лако радити у неизвесности.

Украјина најважнија међународна околност која ће утицати на формирање новог кабинета  

За извршног директора Цесида Украјина није једина, али јесте најважнија, међународна околност која ће утицати на формирање новог кабинета. После много година спољно-политички контекст важан је за формирање већине и владе у Србији.

Имамо сложену спољно-политичку ситуацију, а она има велики утицај на дешавања у нашој држави. То не значи, каже Клачар, да ће се министри бирати по прозападном или проруском кључу, али мисли да ће позиције министра иностраних послова пре свега, али и за европске интеграције, у следећој Влади бити веома важне.

Он сматра да би било добро да на те дужности буду изабрани људи који нису склони да лако скрену у популистичке ноте, већ да - имајући у виду виталне националне интересе Србије, буду спремни на пажљиво балансирање.

"Приликом избора министара верујем да ће се водити рачуна да они буду особе који иза себе не могу да оставе превелики баласт прошлости и који су спремни да уваже контекст времена у коме живимо", објашњава извршни директор Цесида.

Тренутно је, истиче, веома тешко доћи до одговора на питање ко ће бити министар иностраних послова или енергетике, пошто – чак ни на нивоу трачева, нема таквих информација. То је зато што се веома води рачуна о томе ко може да буде на којој позицији.

Бојан Клачар оцењује да су приоритети будуће Владе енергетска стабилност, спољна политика - у контексту ЕУ, али и сарадање са Кином, Русијом и САД, али и у сегменту регионалне стабилности.

Косово и Метохија остаје на врху приоритета  

Приоритети су и одржавање стабилности курса динара и задржавање економског раста, барем 3,5 одсто у овој години. Објашњава да су приоритети важни, проблеми велики и да ће утицати на сваки ресор.

Прецизира и да се статус КиМ, као тема од највећег националног интереса, посматра и сепаратно и регионално и кроз процес европских интеграција.

За Клачара нема дилеме да ће Покрајина остати на врху приоритета. Космет се, у извршној власти, посматра као део целине, па и у односу на спољну политику, евроинтеграције и регионалну стабилност.

Парламент који би ускоро требало да буде конституисан биће разноврснији, репрезентативнији, са више плурализма и дијалога, биће бољи, квалитетнији и садржајнији него одлазећи, сматра Бојан Клачар.

Констатује и да ће, ако Влада буде имала подршку 160 посланика, остати 90 опозиционих парламентараца – идеолошки и програмски веома различитих, који ће бити критичари и контролори извршне власти.

Будућа парламентарна опозиција већ сада се може поделити на ону која ће да инсистира на чврсто подигнутом гарду у односу на власт, рекао је Клачар и подсетио да су неке странке бојкотовале консултације са председником, а оне ће сасвим сигурно наступити као оштри критичати власти и без могућности да са влашћу сарађују.

Извесно је и да ће у парламенту бити странака, а то је добра вест, које ће бити спремне да подрже неке владине предлоге закона који јесу за добробит Србије. Грађани, како је рекао Клачар, не очекују поделу на правоверну и кривоверну опозцију, већ од ње очекују да понуди решења.

Он појашњава да то не подразумева поларизацију по сваку цену, већ критички однос према власти, али и алтернативу за њу.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар верује да је, у овом моменту, тешко предвидети ко ће бити премијер и министри који ће водити најважније ресоре у држави - спољне и унутрашње послове, одбрану, финансије и енергетику.

Прецизира да ту информацију има веома мали број особа, али је исто тако могуће и да је немају ни водећи доносиоци одлука.

"Чини ми се да, када је о премијерском месту реч, навише шанси имају особе од изузетног поверења председника Вучића – Ана Брнабић и Синиша Мали", закључује Клачар, уз напомену да би било добро и ако би неки представник мањинских партнера добио могућност да буде део извршне власти, било кроз место потпредседника Владе или можда у неком ресору.