Заједничка историја – пре 140 година успостављени дипломатски односи Србије и САД

Први новински извештај из Америке на српском објављен је деценијама пре него што су Србија и Сједињене Државе успоставиле дипломатске односе – у Новинама сербским у Бечу 1817. године о америчким председничким изборима.

"Господин Монро је из Виргиније избран са 183 мненија за президента САД за четири године од 4. марта ове године почињући а Г. Томпкин за секретара њиног", цитира декан Факултета политичких наука Драган Симић. 

У најсветлијим данима српско-америчких односа, у Великом рату, окупирана Србија на Крфу свечано је обележила амерички Дан независности.

У Вашингтону је, у присуству председника Вилсона, прослављен Видовдан. У постхладноратовском свету, односи Србије и Америке ишли су од лоших ка горим све до бомбардовања Југославије. И сведок и актер тих промена је и актуелни амерички амбасадор.

"Био сам овде пре много година када је амбасадор у Београду био Лоренс Иглбергер, а пре тога када сам имао око пет година био сам овде са својим оцем који је долазио у америчку амбасаду. Тада је амбасадор био Џорџ Кенан тако да нисам сведочио свих 140 година дипломатских односа, али није лоше ни када можете да наведете имена попут Иглбергера и Кенана", каже амбасадор САД Кристофер Хил.

Дипломата Џорџ Кенан пре готово четврт века писао је – ширење НАТО-а било би најсудбоноснија грешка америчке политике после Хладног рата.

Кенонову далековидост потврђује рат у Украјини. Додаје и нову димензију српско-америчким односима.

"Државе се постројавају на једну или на другу страну. Мој утисак је да је овај амерички приступ да се о свим отвореним питањима разговара, не могу се црно-белим ставом решавати ствари", каже Драган Симић.

Марко Дашић са ФПН-а поручује да би Американци волели да виде Србију и Балкан као партнере у Европи,  а Србија се ту истиче због мултивекторске спољне политике.

"Потребан је дијалог са више разумевања око регионалних изазова, заједничких тежњи, око тога шта САД желе да постигну у Европи и шта Србија жели да постане", рекао је амбасадор Кристофер Хил.

И док је у изјавама званичника Европске уније, питање придруживање санкцијама Русији, неретко или–или, Американци позивају Србију да се определи, али, макар за сада, по оцени политиколога, без притисака.

"Не постоје драматични притисци да Србија промени курс и мислим да ако је циљ Београда куповина времена мислим да Вашингтон пристаје на ту игру и да је то нешто што ћемо у наредном периоду гледати", сматра Младен Лишанин са Института за политичке студије.

Заједнички интереси и разговор о различитостима – тако се гледа на српско-америчке односе. Или како је пре десетак година у Београду рекао садашњи амерички председник – мораћемо да се сложимо да се у свему не слажемо.